Отисци прстију стари 2.200 година открили ко је израђивао Војску од теракоте у Кини

Дуго се сматрало да су ове фигуре израђивали искључиво одрасли мушкарци, али ново истраживање отисака прстију остављених у глини указује на то да су у овом подухвату учествовале и жене и дјеца, пише „Сајенс алерт“.

Отисци прстију откривају разнолику радну снагу

Кипари чија су дјела надживјела цара којем су служили оставили су отиске прстију у још влажној глини. Управо ти трагови указују на то да су у изради монументалне војске вјероватно учествовали мушкарци, жене и дјеца.

„Ови налази доводе у питање дугогодишњу претпоставку да се производња Војске од теракоте ослањала искључиво на рад одраслих мушкараца. Истовремено, пружају прве квантитативне биолошке доказе о разноврсној радној снази која је укључивала жене и дјецу“, наводи тим истраживача предвођен археологињом Сјаоси Ли из Музеја маузолеја цара Ћин Ши Хуанга.

Огромна некропола и даље крије бројне тајне

Војска од теракоте откривена је тек 1974. године, након што је више од два миленијума провела скривена под земљом. Пољопривредници су, копајући бунар на удаљености од око километар и по од цареве гробнице, наишли на фрагменте глинених ратника у природној величини и тако случајно открили огромну подземну војску.

Праве размјере овог налазишта још нису у потпуности познате. До сада је откривено око 8.000 ратника, 130 кочија са 520 коња и 150 коњаника. Ипак, велики дио некрополе још није ископан, па њен пуни садржај остаје непознат.

Идентитети занатлија који су израдили ове фигуре углавном су непознати, јер се досадашња истраживања нису детаљније бавила тим питањем. Научници су се углавном фокусирали на технике израде, а не на људе који су стајали иза овог подухвата.

Претпоставка да су ратнике израђивали мушкарци неодређеног поријекла остала је углавном неоспорена, иако историјски записи показују да су жене и дјеца такође радили у државним радионицама за вријеме династије Ћин. Ли и њене колеге наводе да је разноврсна радна снага забиљежена у производњи лакираног посуђа, али је састав тима који је израђивао Војску од теракоте остао отворено питање.

Анализа трагова остављених у глини

Истраживање се заснива на 36 ратника из једног дијела налазишта, на којима су забиљежена 91 отиска прста. Након што је искључено 12 отисака за које се сматрало да припадају истим особама, за анализу је преостало 79 отисака.

Трагови су пронађени на различитим дијеловима фигура, укључујући главе, руке, оклопе, шаке, овратнике, па чак и једно стопало. Чини се да су настали као нуспроизвод процеса израде.

„Површински отисци, којих је било 73, настали су током обликовања и састављања, када су занатлије прстима директно притискале влажну глину. Најчешће су пронађени на главама и рукама фигура, гдје су мајстори придржавали дијелове током спајања и заглађивања“, наводе истраживачи.

Преосталих шест рељефних отисака настало је када су унапријед обликовани глинени украси, попут заковица на оклопу, притискани на површину фигура.

Кључ анализе није у величини отиска, већ у размаку између линија на њему. Истраживачи објашњавају да се бразде на отисцима прстију шире током раста. Када се заврши раст костију, тај процес престаје, а мушкарци у просјеку имају нешто шири размак између бразда него жене.

Просјечна удаљеност између бразда зато може да пружи назнаке о старости и полу особе. Међутим, вриједности се знатно преклапају између различитих група. На примјер, отиске адолесцента понекад је готово немогуће разликовати од отисака одрасле жене.

Жене и дјеца у царским радионицама

Умјесто да анализирају сваки отисак појединачно, истраживачи су користили алгоритам за процјену удјела различитих демографских група у укупном узорку од 79 отисака. Мјерења су прилагодили како би узели у обзир скупљање глине током сушења и печења.

Резултати су указали на знатно разноврснију радну снагу него што се раније претпостављало. Према моделу, само 45 одсто отисака вјероватно су оставили одрасли мушкарци. Још 32,7 одсто приписано је одраслим женама, док је 22,3 одсто повезано са дјецом млађом од 15 година.

Присуство дјеце у радној снази можда није било необично. Историјски записи из времена династије Ћин описују формални систем шегртовања, у којем су млади учили занате под надзором искусних мајстора.

Према древним правним рукописима на бамбусу, познатим као записи Академије Јуелу, „вјешт мајстор добро подучава, па шегрт завршава обуку за годину дана, а нови мајстор за двије“.

Истраживачи претпостављају да су млађим шегртима могли бити повјеравани једноставнији задаци, попут причвршћивања украса на оклопе, док су искуснији мајстори обављали технички захтјевније послове.

Ограничења истраживања и будуће анализе

Налази имају и важна ограничења. Узорак од 79 отисака потиче од само 36 ратника из једног дијела огромног налазишта, а удио отисака не мора нужно одражавати стварни однос људи који су учествовали у изради фигура.

На примјер, неискусни радници могли су оставити више отисака од вјештих мајстора. Осим тога, ослањање на референтне податке савремених Европљана уноси додатну несигурност у процјене.

Ипак, налази указују на то да је Војску од теракоте можда израдила знатно разноврснија група људи него што се раније претпостављало. Будућа истраживања могла би да прошире базу података отисака и обухвате већи узорак.

„Ови биолошки докази у великој мјери потврђују бројне историјске записе и омогућавају јаснију реконструкцију производње у државним радионицама династије Ћин. У њима су мушкарци и жене радили заједно, док су одрасли занатлије радили уз младе, који су можда били помоћници или почетници“, закључују истраживачи.

Истраживање је објављено у часопису Журнал оф културал Херитеџ.

(Индекс)