Овај човјек је био Епстинов највећи клијент

Канцеларија представника Џејмса Комера објавила је у уторак писмо упућено Блековом адвокату, у којем се пружају нови детаљи о спору између конгресмена из Кентакија и суоснивача компаније Аполо Асет Менаџмент. Блек је био пријатељ и бивши клијент Епштајна, који му је платио десетине милиона долара за његове услуге.

„Ако господин Блек одбије да достави тражена документа или се не појави на заказаном свједочењу 3. септембра 2026. године, Комитет ће користити сва расположива средства, укључујући и подношење тужбе за непоштовање Конгреса“, рекао је Комер. Блекова адвокатица, Сузан Естрих, негирала је Комерове тврдње у саопштењу у уторак увече. Она је рекла да писмо погрешно представља чињенице и да је Блек мета „политичког лова на вјештице“.

Нагло прекинут испит

Блек је добровољно пристао да разговара са одбором у јуну као дио шире истраге о Епштајну. Према одбору, истрага испитује неуспјех савезне владе да предузме мјере против Епштајна, истражује кругове трговине људима и анализира како су Епштајн и његова партнерка Гислен Максвел покушали да стекну утицај како би заштитили своје илегалне активности.

Међутим, разговор је нагло прекинут послије само сат времена. Чланови обје странке рекли су да је Блек одбио да одговори на питања о споразумима о повјерљивости. Комер, као предсједник Одбора, издао је истог дана два судска позива због наводног одбијања сарадње. Један је наложио све споразуме о повјерљивости у којима је Блек учествовао, а други га је позвао да свједочи пред Одбором.

Спор око докумената и свједочења

Блек је већ поднио Комитету један споразум о повјерљивости и, према писму послатом ове недјеље, спреман је да поднесе још један. Комер тврди да Блекови адвокати траже обећање заузврат да неће бити оптужен за непоштовање Конгреса.

Поред тога, они траже да планирано свједочење под заклетвом замјене добровољним интервјуом. Према Комеру, Блеков тим такође жели да ограничи испитивање само на та два уговора и да одложи свједочење са 3. септембра на почетак октобра. „Ни у једном тренутку господин Блек није тражио разумно рјешење са Комитетом, већ је умјесто тога дослиједно покушавао да нам наметне обим истраге“, написао је Комер.

Једна од спорних тачака је временски оквир уговора. Према Комеровом писму, Блек је бранио одлуку да се обезбједи само један уговор тврдећи да су сви остали такви споразуми, ако их је било, склопљени много након Епштајнове смрти 2019. године.

Комер је одговорио да Блек нема „право да одлучује која су документа релевантна“ за судски налог. Додао је да уговори потписани након Епштајнове смрти „и даље могу да укључују Епштајнове жртве“. Естрих је рекао: „Господин Блек је Одбору доставио једини споразум о повјерљивости који је претходио Епштајновој смрти и за који је Епштајн знао.“

Додала је: „Конгрес нема право да се мијеша у приватне животе као дио истраге без јасног циља, посебно када стране у споразуму о поверљивости не желе да се њихови идентитети открију у циркуској атмосфери и када Епштајн нема никакве везе са тим споразумима.“

Блекове исплате Епштајну

Према извјештају који је наручио Аполо, Епстајн је пружао финансијске услуге Блеку од 2012. до 2017. године. Блек је постао његов највећи клијент након што се Епстајн 2008. године на Флориди изјаснио кривим за подвођење малољетника. Истрага Сенатског одбора за финансије утврдила је да му је Блек исплатио укупно око 170 милиона долара (146 милиона евра) на име накнада.

Блек је описао сарадњу као услуге пореског и планирања наслеђа. У изјави Комитету у јуну, написао је: „Нисам био свјестан ових гнусних активности док Епштајн није оптужен за трговину људима у јулу 2019.“ Међутим, Блек је потврдио да је био свјестан Епштајновог признања кривице из 2008. године за подвођење малољетника.

(индекс)