Почео је тајни АИ рат који мало ко разумије

Парадоксално, широм Европе одржавају се протести против изградње инфраструктуре која би могла имати важну улогу у одбрани од таквих пријетњи.

Хакери напали супермаркете и залихе крви

Напади на расхладне системе у супермаркетима почели су средином октобра у Француској, гдје су хакери преузели контролу над расхладним уређајима и замрзивачима у стотинама продавница.

Нови талас напада услиједио је почетком новембра и проширио се на друге европске државе. Еуроњуз је извијестио да се број погођених земаља повећао на најмање 11.

Хакери су мијењали подешавања расхладних уређаја и замрзивача, изазивајући кварење хране. Према писању Гардијана, штета од првог таласа напада у Француској мјерила се милионима евра.

Европска комисија, Агенција Европске уније за сајбер безбједност (ЕНИСА) и Европол објавили су 4. новембра заједничко упозорење, позвавши на хитне безбједносне провјере.

Још озбиљније посљедице могао је имати напад на системе добављача расхладне опреме француске јавне установе за снабдијевање крвљу. Хакери су почетком новембра компромитовали системе за надзор и управљање расхладним просторијама у неколико регионалних установа.

Манипулисањем температуром могли су угрозити залихе крви, које се морају чувати у строго контролисаним условима.

Иако нема доказа да је у овим нападима коришћена вјештачка интелигенција, они показују колико је свијет све рањивији и изложенији сајбер пријетњама. У таквим околностима развој вјештачке интелигенције могао би постати и велика пријетња и најмоћније оружје у борби против ње.

Једна од највећих крађа криптовалута у историји

Док су европске институције покушавале да зауставе нападе на расхладне системе, свијет је потресла једна од највећих дигиталних крађа до сада.

Амерички ФБИ објавио је да иза крађе више од шест милијарди долара са крипто-берзе Бинанс стоји сјевернокорејска хакерска група. Према процјенама аналитичке компаније Чејнализис, украдена је криптоимовина вриједна приближно 6,4 милијарде долара.

Сјевернокорејски хакери потом су покушали да пребацују украдену имовину кроз велики број дигиталних новчаника и различитих платформи како би отежали њено праћење. Чејнализис је саопштио да је замрзнуто приближно 2,8 милијарди долара.

Стручњаци наводе да је развој вјештачке интелигенције криминалцима пружио и нове могућности за извршење кривичних дјела, кроз аутоматизацију и друге методе.

У овом случају постоји велика вјероватноћа да је АИ коришћен за продор у системе Бинанса. Из компаније Чејнализис навели су да је нападач користио обрасце прања новца какви до сада нису виђени.

Вјештачка интелигенција као помоћник хакера

Вјештачка интелигенција већ може помагати хакерима у проналажењу безбједносних пропуста, писању злонамјерних програма и аутоматизацији напада.

На то је упозорио и британски Национални центар за сајбер безбједност, који процјењује да ће вјештачка интелигенција готово сигурно повећати учесталост и интензитет сајбер напада до 2027. године.

У извјештају из септембра 2026. године америчка компанија Антропик описала је и случајеве у којима су хакери користили њен модел Клод за истовремене нападе на више организација, самостално проналажење безбједносних пропуста и прилагођавање злонамјерних програма како би избјегли откривање.

Послови за које су раније били потребни читави тимови стручњака сада се дијелом могу аутоматизовати.

Према извјештају Гугла, вјештачка интелигенција већ се користи за прикупљање информација о потенцијалним жртвама, израду увјерљивих лажних порука, крађу приступних података и прикривање злонамјерног софтвера.

Вјештачка интелигенција важна и у одбрани од напада

Међутим, вјештачка интелигенција истовремено постаје све важнији алат у одбрани од таквих напада.

То показује и такмичење америчке Агенције за напредна одбрамбена истраживања. Седам тимова развило је АИ системе који су самостално анализирали више од 54 милиона редова програмског кода.

Током завршног такмичења открили су 54 од 63 намјерно убачене безбједносне рањивости и успјешно отклонили њих 43. Пронашли су и 18 стварних, до тада непознатих пропуста.

Системима је за израду безбједносне исправке у просјеку било потребно само 45 минута.

Колико вјештачка интелигенција мијења област рачунарске безбједности показао је и случај из октобра, када су уз њену помоћ откривене двије критичне рањивости у програмском језику ПХП, који се користи на приближно 70 одсто интернет страница.

Бивши британски обавјештајац: АИ пружа могућности објема странама

На све интензивније надметање између хакера и стручњака за рачунарску безбједност упозорио је и директор британске обавјештајне службе МИ5 Кен Мекалум.

Он је изјавио да вјештачка интелигенција већ значајно убрзава то надметање, јер нове могућности пружа објема странама. Као посебно озбиљну будућу пријетњу издвојио је могућност коришћења АИ за развој биолошког оружја.

Према извјештају Европске агенције за сајбер безбједност (ЕНИСА), геополитичке тензије све више утичу на безбједност дигиталне инфраструктуре, а међу главним пријетњама истичу се сајбер шпијунажа, уцјењивачки напади и дјеловање хакерских група повезаних са државама.

Агенција посебно упозорава на могућност све чешћег коришћења вјештачке интелигенције у нападима.

Све указује на то да се већ води својеврсни АИ рат, далеко од очију јавности, али са посљедицама које се и те како могу осјетити.

Хакери користе вјештачку интелигенцију за све напредније нападе, док стручњаци за безбједност истом технологијом покушавају да их зауставе. Предност би могла имати страна која брже развија и користи напредније АИ системе.

Убрзани развој вјештачке интелигенције и питање АГИ-ја

Вјештачка интелигенција наставља убрзано да напредује.

Према истраживању независне организације МЕТР, способности АИ модела компаније Антропик у одређеним задацима напредују готово двоструко брже него раније. Истраживачи процјењују да је за велики дио тог убрзања заслужна управо вјештачка интелигенција, која све више помаже у развоју нових и напреднијих модела.

То поново отвара питање развоја опште вјештачке интелигенције (АГИ), система који би могао да обавља широк спектар интелектуалних задатака на нивоу човјека или боље од њега.

У расправама о њеном развоју све чешће се помиње и 2027. година. Извршни директор Гугл Дипмајнда и добитник Нобелове награде Демис Хасабис процјењује да би долазак АГИ-ја могао имати десет пута већи утицај од индустријске револуције, при чему би се промјене одвијале десет пута брже.

Протести против центара за податке широм Европе

Управо у вријеме када вјештачка интелигенција добија све важнију улогу у привреди и безбједности, широм Европе расте противљење изградњи центара за податке, инфраструктуре неопходне за развој и рад напредних АИ система.

У Амстердаму је више од стотину активиста ушло на градилиште центра за податке намијењеног Мајкрософту, док су протести одржани и у Француској, Пољској, Данској и другим државама.

Протестовало се и у Загребу, гдје је организација Зелена акција упозорила на могуће посљедице планиране изградње великог АИ центра за податке у Топуском.

Забринутост због потрошње енергије поткрепљују и подаци Међународне агенције за енергију.

Према њеним процјенама, центри за податке потрошили су 2024. године око 415 терават-часова електричне енергије, односно 1,5 одсто укупне свјетске потрошње.

До 2030. године њихова потрошња могла би порасти на приближно 945 терават-часова, што одговара укупној годишњој потрошњи Њемачке и Француске заједно.

Европска комисија: Инфраструктура неопходна и за безбједност

Развој такве инфраструктуре све више се сматра неопходним не само за привредну конкурентност већ и за безбједност држава.

Европска комисија у свом Акционом плану за вјештачку интелигенцију изричито наводи да је АИ кључна за европску безбједност и заштиту демократије.

У документу из 2026. године предвиђа се и коришћење будућих АИ гигафабрика за развој европских система сајбер одбране.

На парадокс такве ситуације упозорила је аналитичарка вјештачке интелигенције Нина Шик, која је протесте повезала са посљедњим сајбер нападима широм Европе.

„Желимо да забранимо и уништимо центре за податке, управо ону кључну инфраструктуру која нам је потребна за одбрану од противника наоружаних суперинтелигенцијом“, написала је Шик, закључивши да нас чека бурно раздобље.

Европа се тако суочава са двоструким изазовом. Мора да развија технологију како би држала корак са све напреднијим пријетњама и смањила зависност од других свјетских сила.

Истовремено, мора водити рачуна о грађанима који све теже прихватају брзину промјена и не желе да технолошки напредак наруши животну средину и свијет на који су навикли.

(Индекс)