Потоп на берзама: „Величанствена седморка“ изгубила билион долара

Акције компанија из технолошког сектора и индустрије вјештачке интелигенције нагло су пале након побједе демократа, који су током предизборне кампање најављивали ограничавање развоја инфраструктуре за вјештачку интелигенцију.

Индекс С&П 500 пао је за 4,4 одсто, што је његов најгори дневни резултат откако је амерички предсједник Доналд Трамп у априлу 2025. године уздрмао свјетска тржишта најавом царина на такозвани „Дан ослобођења“. Дау Џонс индустријски просјек потонуо је за 1.833 бода, односно 3,4 одсто, док је Насдак композит изгубио 5,5 одсто вриједности.

Насдак, у којем велики удио имају технолошке компаније и оне повезане са вјештачком интелигенцијом, сада је 11,9 одсто испод рекордног нивоа достигнутог прошлог мјесеца. Распродаја акција додатно је појачала већ постојећу забринутост инвеститора о томе да ли ће огромна улагања у вјештачку интелигенцију на крају донијети очекивану зараду.

На берзи у Сеулу активиран „циркуит брејкер“

На азијским берзама јутрос је такође забиљежен снажан пад технолошких акција, посебно произвођача чипова и друге опреме неопходне за развој вјештачке интелигенције.

Јапански индекс Никеи 225 у раном трговању пао је за шест одсто. Акције произвођача меморијских чипова Кјоксија изгубиле су више од 12,6 одсто вриједности, док је Токио Електрон потонуо за 9,5 одсто. Јужнокорејски произвођач чипова СК Хајникс забиљежио је пад већи од 11,5 одсто, а Самсунг је изгубио готово десет одсто вриједности.

Распродаја на берзи у Сеулу срушила је индекс Коспи за више од 8,5 одсто, због чега је активиран механизам аутоматског привременог заустављања трговања, познат као „циркуит брејкер“, којим се настоји спријечити панична распродаја акција.

Тајвански индекс Тајекс пао је за више од 8,3 одсто, док су акције највећег свјетског уговорног произвођача чипова ТСМЦ-а изгубиле готово 8,5 одсто вриједности.

Аналитичарка тржишта чипова Бритни Нгујен из „Маркетвоча“ оцијенила је да је ријеч о наставку забринутости због обима улагања у инфраструктуру за вјештачку интелигенцију.

Трамп: Не бојте се, ускоро ћемо бити већи и јачи него икад прије

Демократе су широм САД водиле кампање у којима су се залагале за успоравање ширења дата-центара и развоја вјештачке интелигенције. На изборним листићима нашле су се и десетине приједлога којима се настојала ограничити изградња инфраструктуре кључне за функционисање ове технологије.

На изборима одржаним у уторак демократе су освојиле већину и у Сенату и у Представничком дому, чиме су преузеле контролу над Конгресом до краја предсједничког мандата Доналда Трампа.

Новоизабрана демократска гувернерка Тексаса Џина Инохоса велики дио кампање засновала је на противљењу изградњи дата-центара, обећавши мораторијум на нове пројекте у том сектору.

Трамп је за пад на берзама окривио политичке противнике.

„Берза је доживјела један од најгорих дана у историји због резултата избора“, написао је на друштвеним мрежама.

„Запамтите, нису криви републиканци, него глупократе. Али не бојте се, ускоро ћемо, на овај или онај начин, бити ВЕЋИ И ЈАЧИ НЕГО ИКАД ПРИЈЕ. УЧИНИМО АМЕРИКУ ПОНОВО ВЕЛИКОМ!“, поручио је Трамп, користећи погрдан израз за демократе.

Сандерс позвао на мораторијум на изградњу дата-центара

Дио демократа сматра да се вјештачка интелигенција развијала пребрзо, без одговарајућих заштитних механизама и надзора. Са новостеченом већином у Конгресу најављују промјене.

„Американци не желе да олигарси из великих технолошких компанија уништавају животну средину, укидају радна мјеста и угрожавају будућност човјечанства. ОДМАХ УВЕСТИ НАЦИОНАЛНИ МОРАТОРИЈУМ НА ДАТА-ЦЕНТРЕ“, објавио је демократски сенатор Берни Сандерс на платформи Икс.

Акције компанија снажно повезаних са изградњом дата-центара за вјештачку интелигенцију, укључујући кључне произвођаче чипова и полупроводника, јуче су претрпјеле велике губитке.

Погођене и компаније Илона Маска

На европским берзама акције произвођача чипова „Инфинеон“ пале су за више од 8,5 одсто, док је холандски произвођач опреме за индустрију полупроводника „АСМЛ“ изгубио 6,5 одсто вриједности.

Акције „Нвидије“ потонуле су за више од девет одсто, чиме је тржишна вриједност компаније током трговања у Њујорку смањена за више од 400 милијарди долара.

Тешко су погођени и остали произвођачи чипова. „АМД“ и „Микрон“ изгубили су више од 17 одсто вриједности, „Интел“ је пао за 10,3 одсто, а произвођач меморијских уређаја „СанДиск“ потонуо је за више од 22 одсто.

Индекс „Филаделфија семикондуктор“, који прати пословање 30 највећих компанија повезаних са производњом полупроводника, пао је за више од 12 одсто.

Снажан пад погодио је и компаније Илона Маска. Акције „Спејс Икса“ и „Тесле“ пале су за осам, односно готово 11 одсто, чиме је њихова укупна тржишна вриједност у четвртак смањена за више од 300 милијарди долара.

Маск је потрошио готово 450 милиона долара на подршку републиканским кандидатима, укључујући најмање 45 милиона долара за кампању Кена Пакстона за мјесто сенатора у Тексасу. Међутим, Тексас је током великог демократског изборног таласа прешао на страну демократа.

Седам највећих америчких технолошких компанија, познатих под називом „Величанствена седморка“, међу којима су „Епл“, „Нвидиа“ и „Тесла“, изгубило је укупно билион долара тржишне вриједности за само један дан трговања.

„Обје странке желе доминацију САД у вјештачкој интелигенцији, али постоји разлика“

Сузана Стритер, главни инвестициони стратег „Велт клуба“, рекла је да снажна распродаја на Насдаку и индексу С&П 500 изазива потресе и на другим тржиштима.

„Нови талас панике због улагања у вјештачку интелигенцију снажно је погодио Волстрит“, навела је.

„Страховања да огромни износи уложени у инфраструктуру за вјештачку интелигенцију можда неће донијети приносе на које су инвеститори рачунали сада се сударају са могућношћу наглог успоравања изградње дата-центара“, додала је.

Чару Чанана, главни инвестициони стратег „Саксо банке“, упозорила је да би строжи надзор над издавањем дозвола за дата-центре, као и већа пажња посвећена њиховом утицају на животну средину и рачуне за електричну енергију, могли да одгоде пројекте и повећају трошкове у цијелој индустрији.

„Иако обје америчке политичке странке желе да осигурају доминацију САД у области вјештачке интелигенције, постоји разлика између подржавања развоја вјештачке интелигенције и допуштања да се инфраструктура шири по сваку цијену и било којом брзином“, истакла је.

Шеф ОпенАИ-ја: Не можете само објавити твит, морате бити присутни у тим заједницама

Неки челници технолошких компанија признали су да их је изненадио снажан отпор изградњи дата-центара који је дошао до изражаја током избора.

Предсједник и суоснивач „ОпенАИ-ја“ Грег Брокман поручио је да вјерује да је реакција јавности изненадила све у индустрији и да компаније морају уложити више труда како би придобиле подршку локалних заједница.

„Велики дио промјене нашег приступа током ове године произлази из спознаје да, када из Сан Франциска покушавате да градите инфраструктуру у Тексасу, Џорџији и другим мјестима, не можете само објавити твит и рећи: 'Ово ће бити добро.' Морате бити присутни у тим заједницама“, напоменуо је Брокман на технолошкој конференцији „Волстрит џорнала“ у Напи у Калифорнији.

Предсједница компаније „Мета“ Дина Пауел Мекормик такође је поручила да технолошка индустрија мора уложити више напора како би јавности објаснила предности вјештачке интелигенције.

„Мислим да морамо удвостручити и утростручити напоре у објашњавању те приче“, признала је на истој конференцији.

Поред непосредних посљедица америчких избора, међу инвеститорима већ неко вријеме расте забринутост да су акције компанија повезаних са вјештачком интелигенцијом прецијењене и да се на тржишту створио шпекулативни балон који би могао да пукне.

(Индекс)