Планирани самит НАТО-а у Њемачкој одложен је због посјете предсједника САД, а повјерљиви документи откривају нове захтјеве за војну спремност чланица алијансе пред "руском пријетњом".
Можда је неком од владајућих у државама чланицама НАТО-а лакнуло прошле јесени.
Планирани самит земаља које подржавају Украјину, који је требало да се одржи у Њемачкој током октобра, одложен је на неодређено вријеме након што је амерички предсједник Џо Бајден отказао прву званичну државну посјету Њемачкој због тадашње националне кризе у Америци изазване ураганом Милтон.
На састанку у великој америчкој војној бази у њемачком Палатинату, шефови држава и влада НАТО-а требало је да разговарају не само о војној и економској помоћи Кијеву, већ и о другим питањима.
То је требало да им буде прва прилика да се лично упознају са новим плановима Алијансе, које су амерички генерал Кристофер Каволи и француски адмирал Пјер Вандије, два кључна војна званичника организације, још од прољећа дијелили по престоницама земаља чланица.
Ријеч је о повјерљивим документима које је недавно разоткрио њемачки недјељник Велт ам Зонтаг.
У њима двојица званичника дефинишу нове "Минималне захтјеве капацитета" за 32 чланице НАТО-а, суочене са растућом руском пријетњом и потребом за јачањем савезничког одбрамбеног система.
Нови генерални секретар Алијансе, бивши холандски премијер Марк Руте, то је по ступању на дужност 1. октобра недвосмислено изјавио: "Потребне су нам бројније и боље опремљене снаге, јача трансатлантска одбрамбена индустрија и већи производни капацитети у овом сектору. Морамо напредовати брже и одлучније".
Конкретно, НАТО од својих чланица захтјева да значајно повећају број "борбено спремних" бригада са садашњих 82, колико се сматрало довољним прије рата у Украјини, на 131 до 2031. године, пише Коријере дела сера.
Ово представља повећање од 49 јединица, од којих свака има 5.000 војника, што резултира минималним бројем од 150.000 нових војника. Штавише, војни стратези изражавају дубоку забринутост због значајних недостатака у ваздушној и противракетној одбрани, посебно имајући у виду континуирану пријетњу руских ракета Искандер и противбродских ракета које се налазе у Калињинграду, у непосредној близини кључних европских метропола.
Према документима, циљ је да се до 2030. године број копнених атлантских ПВО јединица повећа пет пута, са садашњих 293 на 1.467. Ово би подразумијевало значајно проширење постојећих система, укључујући амерички Патриот, њемачки Ирис-Т Слм и италијанско-француски Самп/Т.
Ситуација је посебно забрињавајућа у већим државама чланицама: Њемачка има само 9 Патриот система након што је један уступила Украјини, Француска има приближно десет Самп/Т, а Италија, која је некада имала четири таква система, сада оперативно користи само два Самп/Т , пошто је један додијељен Кијеву, а други на служби.
Цурење тако осетљивих података у јавност указује на висок ниво забринутости савезничких команди због агресивног става Русије.
