"Путин жели повратак на границе из 1997. године"

Сада су Руси, током овонедјељних преговора иза затворених врата са изасланицима америчког предсједника Доналда Трампа о окончању рата у Украјини, поново изнијели исте захтјеве, у неким случајевима дословно истим ријечима. Тиме настоје да остваре још већу побједу послије пет година рата и стотина хиљада погинулих, пише Њујорк тајмс.

Непопустљив руски став изнијет је у документу који су руски званичници подијелили ове недјеље, а чију је копију Њујорк тајмс добио од особе укључене у преговоре.

Аутентичност документа потврдила је још једна особа упозната са разговорима. Из њега произлази да руски предсједник Владимир Путин готово уопште није одступио од својих кључних циљева, упркос двадесетомјесечним дипломатским напорима Трампове администрације да оконча сукоб.

Путин жели да промијени безбједносни поредак у Европи

Руски захтјев за повлачењем снага НАТО-а са источног крила Алијансе, укључујући Пољску и балтичке државе, ставља питање европске безбједности у само средиште преговора о Украјини.

Документ такође открива шта се крије иза Путинових јавних изјава. Руски предсједник непрестано инсистира на томе да се прије прекида борби морају ријешити, како их назива, „темељни узроци“ рата, односно широк распон руских примједби на дјеловање НАТО-а и Украјине.

Документ уједно показује да економски подстицаји које су Путиновим изасланицима нудили Џаред Кушнер и Стив Виткоф за сада нису успјели да издејствују уступке од Москве.

Критичари упозоравају да Сједињене Америчке Државе ризикују да омогуће Путину да оствари дугогодишњи циљ – поновно успостављање сфере утицаја налик оној из совјетског доба, која би се простирала све до централне Азије.

Русија је изнијела ове опсежне захтјеве у тренутку када би Путин сљедеће недјеље требало да се састане са Трампом у кинеском Шенжену, на годишњем састанку привреда азијско-пацифичког региона. Биће то њихов други сусрет током Трамповог другог предсједничког мандата.

Руси као модел спомињу Хладни рат и Варшавски пакт

Руски документ, датиран 10. новембра, открива нове појединости о чврстом ставу који је Кремљ заузео током овонедјељних преговора у Абу Дабију, у Уједињеним Арапским Емиратима.

Био је то први пут од фебруара да су се амерички, руски и украјински званичници састали лицем у лице, као и први такав састанак откако је Трампова администрација ове јесени покренула нову иницијативу за укључивање руских захтјева о европској безбједности у преговоре о Украјини.

Документ представља почетну руску преговарачку позицију, а руски званичници су током разговора наговијестили да би Путин ипак могао да покаже одређену флексибилност, наводе двије особе укључене у преговоре, које су због осјетљивости разговора желеле да остану анонимне.

Међутим, руски званичници су у Абу Дабију јасно ставили до знања да Хладни рат и тадашњи војни савез под совјетским вођством, познат као Варшавски пакт, сматрају моделом према којем би Европа могла да буде уређена након завршетка рата у Украјини.

У деценијама након Другог свјетског рата Европа је постала средиште сукоба двије нуклеарне силе, а пријетња ратом непрестано је висила над континентом.

Међутим, Руси су у Абу Дабију тврдили да су одвојене америчка и совјетска сфера утицаја из тог периода, као и комуникациони канали и међусобни договори који су их пратили, заправо смањивали ризик од сукоба, према ријечима особа које су присуствовале разговорима. Остаје да се види колико ће Москва успјети да постигне таквим аргументима.

Трампови изасланици позвали Москву да се окрене будућности

Један амерички званичник рекао је да су Виткоф и Кушнер поручили Русима да се много тога промијенило од децембра 2021. године, када је Москва захтјевала нови споразум којим би се окончала већина војних активности НАТО-а у великом дијелу источне и централне Европе.

Амерички изасланици позвали су руску страну да се окрене будућности, рекао је званичник који је због осјетљивости преговора желио да остане анониман. Према његовим ријечима, Трампови изасланици спремни су да размотре нове приједлоге Москве који би укључивали конкретне руске кораке за смањење тензија.

Након састанка у Абу Дабију, Кушнер и Виткоф су у четвртак отпутовали у Москву, гдје су се састали са Путином. Током дијела састанка отвореног за камере, Кушнер је рекао Путину да су Русија, Украјина, Европа и Сједињене Америчке Државе већ постигле напредак у питањима „дугорочне безбједности“.

Међутим, Путин је касније америчким изасланицима поручио да руски приједлог из 2021. године о повлачењу НАТО-а и даље одражава „нашу визију темеља недјељиве безбједносне архитектуре“, изјавио је након састанка Јуриј Ушаков, Путинов саветник за спољну политику.

Из Москве су амерички изасланици у четвртак отпутовали у Даблин, гдје су украјинског предсједника Володимира Зеленског обавијестили о разговорима. Након тога Кушнер је изјавио да „споразум не може да се постигне без Европљана за преговарачким столом“.

Шта све Русија захтјева од НАТО-а и Украјине?

Чињеница да је почетна руска позиција о европској безбједности ове недјеље остала готово непромијењена у односу на ону од прије пет година показује колико ће бити тешко пронаћи компромис који би Путина навео да оконча рат.

Документ којим је Русија ове недјеље изнијела свој став нема заглавље ни потпис. У дипломатском жаргону ријеч је о такозваном „нон-паперу“, односно незваничном документу којим једна страна представља своје ставове.

Понављајући захтеве из децембра 2021. године, у документу се наводи да државе НАТО-а морају да искључе свако даље ширење Алијансе, као и „било какве војне активности“ у Украјини и другим дијеловима „источне Европе, јужног Кавказа и централне Азије“.

Документ показује да је Путин, штавише, додатно заоштрио неке од својих захтјева. Русија је 2021. године тражила да НАТО одустане од програма нуклеарног одвраћања који европским савезницима САД омогућава учешће у механизмима заштите под америчким нуклеарним кишобраном.

Сада Москва захтева и да Француска и Уједињено Краљевство искључе могућност коришћења свог нуклеарног оружја за заштиту других европских држава. О таквој могућности се током протекле године интензивно расправљало у Европи, дијелом због забринутости у вези са Трамповом спремношћу да притекне у помоћ савезницима у НАТО-у.

Руски документ такође настоји да заустави војну помоћ Украјини, предвиђајући прекид „испоруке било које врсте западног оружја, војне опреме и производа Украјини“. Русија би, према документу, пристала на чланство Украјине у Европској унији само под условом да Украјина не учествује у заједничкој одбрамбеној политици Уније.

Понављајући захтјеве из 2021. године, изнијете уочи инвазије, Русија такође тражи да НАТО повуче своје трупе и војне базе на границе Алијансе из 1997. године, прије почетка ширења на централну и источну Европу. Такав потез ослабио би одбрамбене способности најрањивијих чланица НАТО-а, међу којима су Пољска и бивше совјетске балтичке републике Естонија, Летонија и Литванија.

Посљедњих дана, након што су информације о чврстим руским захтјевима из Абу Дабија почеле да цуре у јавност, поједини европски лидери брзо су их одбацили као неприхватљиве.

Пољски премијер Доналд Туск изјавио је у четвртак да би „прихватање руских услова представљало директну пријетњу безбједности Пољске“.

"Јасно је да су они неприхватљиви не само Украјини већ прије свега Европи, а свакако државама попут Пољске", рекао је Туск у Даблину.

У преговорима у Абу Дабију учествовао је и генерал Алексус Г. Гринкевих, највиши амерички војни командант у Европи. Гринкевих, који је уједно и врховни командант снага НАТО-а у Европи, током разговора водио је жустру расправу са руским званичницима, тражећи од њих да објасне своју забринутост за безбједност у Европи, наводе двије особе које су присуствовале састанку.

Европа упозорава да се о њеној безбједности не може одлучивати без ње

Обновљени руски захтјеви долазе у тренутку када су Виткоф и Кушнер посљедњих мјесеци појачали напоре да испуне Трампово обећање о окончању рата у Украјини. У склопу тих настојања, амерички изасланици продубили су разговоре о могућим пословним споразумима са Русијом и одлучили да отворе питање Путинових дугогодишњих захтјева за преговорима о новој европској „безбједносној архитектури“.

Раније су заговорници Украјине тврдили да су спремни да разговарају са Русијом о таквим питањима тек након што Москва оконча операцију. Међутим, околности су се промијениле.

Луксембуршки премијер Лик Фриден изјавио је у интервјуу да је „природно“ да Американци истовремено разговарају са Русима и Украјинцима.

"Али они разговарају и о будућности Европе. Ми им кажемо: 'Не можете да разговарате о будућности Европе без нас за преговарачким столом'", поручио је Фриден.