Изненађујући споразум између новог режима у Дамаску и курдских бораца СДФ-а може, под одређеним условима, поставити темеље за процес нормализације стања у Сирији. Међутим, све се мјери детаљима и његовом примјеном.
Споразум је потписан између привременог предсједника Сирије Ахмеда ал Шаре и команданта СДФ-а Мазлума Абдија убрзо након што је амерички командант CENTCOM-a генерал Мајкл Курила посјетио подручје под курдском управом.
Ал Шара има сваки разлог да буде задовољан јер на овај начин показује да се суочава са једним од најозбиљнијих проблема с националном мањином, чији су оружани дијелови контролисали сјевероисточну Сирију. Истовремено, умањује негативне утиске настале прошле недјеље на западу земље, гдје је у сукобима његових снага и Асадових лојалиста, иначе припадника алавита, погинуло више од 1.000 људи.
Тиме ограничавајући стварну опасност и пријетњу по територијални интегритет земље, Ал Шара јача свој легитимитет у међународној заједници, посебно пред Западом, који остаје изузетно сумњичав због његове џихадистичке прошлости, преноси EuroNews.
Овим споразумом добија на времену и истовремено показује да одговара на захтјеве турског предсједника Реџепа Тајипа Ердогана да се расформира СДФ, повуку сви страни борци ПКК-а из Сирије и укине аутономно подручје.
За Ердогана је од изузетног значаја перспектива распуштања СДФ-а, јер ће се то појавити као резултат њихове немогућности да се супротставе Турској. Истовремено, такав развој би уклонио најзначајнији трн у америчко-турским односима у овом тренутку.
За Курде из СДФ-а овај споразум је био и резултат притиска којем су били изложени у посљедњем периоду, прије свега од стране арапских и сусједних земаља, али и од ЕУ, будући да су оптуживани да дјелују на штету обнове Сирије, да служе снагама које теже за подјелом земље и да се користе као полуга Ирана за обнову његовог утицаја у региону.
СДФ овим споразумом очекује да ће обезбиједити да барем непосредно не буде нападнут од Турске јер би нешто тако пореметило цијели процес.
Упркос утисцима који су првобитно створени да ће се СДФ интегрисати у владину војску, чију окосницу чини џихадистичка организација Хајат Тахрир ал Шам, сам Мазлум Абди је изјавио да прихвата Ал Шару као предсједника, једну заставу, територијални интегритет и јединствену војску, али је прецизирао да ће његове снаге бити интегрисане у Министарство одбране само ако имају утицај на обликовање политике и одлука.
Он заправо говори о интеграцији снага СДФ-а, а не о њиховом асимиловању или, још мање, о њиховом распуштању, пише "Прото тхема".
Абди је казао да "одређена владина овлаштења треба расподијелити на регионе, не само на СДФ" и да "права Курда на политику и културу морају бити осигурана уставом, укључујући питања језика и регионалног управљања", шаљући поруку да укидање аутономне регије није ни на видику.
Што се тиче контроле подручја која данас чине аутономну курдску регију, СДФ тврди да владине снаге ХТС-а неће ући на њихову територију, већ ће преузети само граничне прелазе. Истовремено, неће бити никаквих других промјена, осим евентуалног учешћа владе Дамаска у обезбјеђивању затвора у којима се налазе борци ИС-а.
Курди знају да је њихова велика дипломатска полуга управо улога коју играју у суочавању са ИС-ом. У то су уложили и Американци, пружајући им подршку, слањем америчких снага на њихову територију, што је представљало уједно и одбрану од Турске и Асадовог режима.
Турска врши притисак на Ал Шару да наметне предају затвора владиним снагама, како би промовисала свој приједлог да предводи операцију против ИС-а у Сирији и обезбиједила увјерљив аргумент у преговорима са новом америчком администрацијом. Истовремено, имаће прилику да неутралише оружане курдске снаге у региону.
Отворено остаје и питање како ће влада у Дамаску добити приступ природним ресурсима, прије свега нафтним пољима на истоку која контролишу Курди. Информације указују да се тражи модел у којем би СДФ задржао контролу над нафтним пољима и снабдијевао Дамаск нафтом.
У сваком случају, све указује на то да овај споразум, који је поздравила међународна заједница, за сада остаје на папиру.
Све ће зависити од његове примјене, с обзиром на велико неповјерење међу различитим етничким и вјерским групама у Сирији. Ал Шара, посебно након догађаја у Латакији, мораће дјелима показати да може да предводи земљу ка свеобухватној обнови.
