Иран се заклео да ће се осветити Израелу за прошлонедјељни напад у којем је убијено седам званичника Корпуса исламске револуционарне гарде (ИРГЦ), укључујући бригадног генерала Мохамеда Резу Захедија.
Захеди није био само још један високи ирански званичник. Наводно је био међу најистакнутијим и најважнијим вођама Кудс снага - и један од Хезболахових примарних саговорника.
Откако је прије шест мјесеци избио сукоб између Израела и Хамаса, Израел је наводно убио осамнаест званичника ИРГЦ-а. И док Израел може сматрати да је напад на Захедија у складу са његовом ратном стратегијом у сјенци, он долази усред сукоба у Гази, непријатељстава на израелско-либанској граници и пријетњи хута и шиитских милитаната у Ираку и Сирији - што је довело ситуацију до тачке кључања, и све је извјесније да би могло доћи до ескалације.
Политика "стратешког стрпљења" у Техерану и даље би могла да подстакне иранске званичнике, а на крају и иранског врховног вођу, ајатолаха Алија Хаманеија, да одговоре на одмјерен начин.
Иако Иран није реаговао у случајевима смрти претходних званичника ИРГЦ-а, након смрти Захедија "морају да одговоре", јер уколико то не учине, Техеран ризикује свој кредибилитет с обзиром на то колико је гласно причао о освети. Подсјетимо, ирански амбасадор при Уједињеним нацијама рекао је прошлог четвртка да ће дати интервјуе америчким новинским кућама "након иранског одговора Израелу".
Врста акције ће директно одредити да ли ће то бити "тачка на напад у Дамаску" или само пролог нечег много већег — попут ширег регионалног рата.
Четири начина за освету Ирана
Питање свих питања јесте да ли Иран жели да се освети тако што ће нанијети ударац пропорционалан убиству Захедија, или ће урадити нешто што "личи на освету" а што свијету може да прикаже као "оштар одговор", али не толико озбиљан да изазове израелски контра-одговор који би могао да доведе до регионалног рата?
Четири сценарија су најреалистичнија, уз још један, а то је да Иран користи ову епизоду као изговор за трку за нуклеарним оружјем, што је очекивано, али ипак мало вероватно, пише Atlantic Council, а преноси Телеграф.
Сваки сценарио за Иран има и "добре и лоше стране". Наредни корак ће открити да ли је истински приоритет Ирана стварање значајног одвраћање од Израела или избјегавање регионалне ескалације - јер Техеран вјероватно не може да уради обоје.
Први сценарио је да одговор Ирана буде "асиметричан" и да не буде у региону. Наиме, Иран има историју настојања да организује терористичке нападе против израелских интереса широм свијета. Само прошлог мјесеца, перуанска полиција ухапсила је официра снага Кудс за кога се тврди да је планирао да убије израелског званичника током предстојећег форума Азијско-пацифичке економске сарадње. У јуну 2022. тадашњи израелски министар спољних послова Јаир Лапид позвао је Израелце да одмах напусте Турску, тврдећи да би они могли бити мете, недјељама након што је пуковник ИРГЦ-а Сајад Кодаи убијен испред свог дома у Техерану. Мање од двије недјеље касније, Турска је ухапсила чланове иранске терористичке ћелије. Овог пута ирански званичници већ пријете израелским амбасадама и конзулатима и могле би се наћи на мети.
Шта Иран има од овог? Успјешан терористички напад би вјероватно пружио иранским лидерима довољну основу да јавно тврде да је Техеран узвратио. Али то би смањило ризике од ескалације тренутног сукоба задржавањем одговора на изоловани догађај и по обиму и по географији. С друге стране, Техеран можда није убијеђен да ће такав чин у довољној мјери одвратити Израел од тога да настави нападе на високе иранске званичнике и стручњаке, и стога може закључити да је недовољан као одговор на Захедијеву смрт.
Други сценарио подразумијева да Иран користи своје партнере попут Хезболаха да предузму напад или нападају мете унутар Израела. Хезболах има своју независну калкулацију одлучивања када је у питању непријатељски ангажман са Израелом. Али ако Иран буде инсистирао да Хезболах предузме акцију да узврати за смрт званичника Кудс снага најближег групи, лидер Хезболаха Хасан Насралах могао би да се бори да одбије тај захтјев. Ако би то урадио, вјероватно би предузео одговор за који би могао да тврди да је успјешна одмазда, али то Израел не би сматрао посебно ескалирајући или већом пријетњом од напада које већ трпи од Хезболаха мјесецима.
Предност овог сценарија јесте што би се Иран окренуо свом партнеру од највећег повјерења, оптимистичан да тиме што директно не учествује смањује ризик од израелског војног одговора на иранску територију. Избјегавање напада на територију је готово сигурно приоритет Ирана, пошто је Техеранов циљ број један увијек стабилност режима, а ирански лидери би могли да се забрину да ће их јавност окривити за такав напад.
С друге стране, свијет би могао да сматра да је Иран преслаб да одврати Израел. И, у вријеме када су тензије између Израела и Хезболаха већ високе, Израел би могао да искористи одмазду као изговор да предузме шири рат против те групе, који би могао да деградира најважнијег савезника Ирана у региону и брзо ескалира у регионални рат који Иран не жели.
У све би могли да умијешају и Америку?
Трећи сценарио подразумијева да се Иран окрене шиитима у Ираку и Сирији и да траже од њих да нападну америчке мете. Ирански заступници нису напали америчке снаге у Ираку или Сирији од краја јануара када су убијена три америчка војника у Јордану, а Иран је одмах покушао да се дистанцира од напада како би избјегао ризик од сукоба са Сједињеним Државама и ширег регионалног рата.
Међу онима у Техерану прошле недјеље на годишњем скупу подршке Палестинцима на Дан Кудса био је и Абу Фадак ал-Мухамедави, вођа Ирачких народних мобилизационих снага (ПМФ), кровне организације за различите ирачке шиитске милитантне групе које подржава Иран. Прича се да лидери ПМФ-а чекају упутства из Техерана о одговору на Захедијеву смрт.
Предност овог сценарија јесте то што би, према Ирану, ова опција би могла да повећа одвраћање наглашавајући да Сједињене Државе неће бити ослобођене од акција Израела (ово би можда било обрнуто од гледишта Вашингтона да је Иран одговоран за терористички напад Хамаса 10/7, чак и ако није изричито наредио напад). Иран би вјероватно вјеровао да било какав одговор САД не би био претјерано велики, јер би требало да буде довољно калибрисан да испуни досљедан амерички приоритет избјегавања ширег регионалног рата.
Ипак, увијек постоје и ризици. Наиме, Сједињене Државе су се прошле недјеље потрудиле да јавно истакну да нису играле улогу и да нису биле свјесне да Израел планира напад. Ако ирански опуномоћници ипак нападну америчко особље и интересе у региону, Бајденова администрација би могла и требало би да сматра неопходним да одговори брзо и то на начин који далеко превазилази оно што Иран сматра вјероватним одговором и далеко јаче од онога како је Вашингтон реагова почетком фебруара на напад који убио тројицу америчких војника.
Најопаснија опција
Четврти и вјероватно најопаснији сценарио јесте да Иран војно нападне територију Израела и/или убијен њиховог високог званичника.
Напад балистичким пројектилима или беспилотним летјелицама на циљеве у Израелу био би најупечатљивија и најризичнија опција доступна Техерану. Иако би Иран могао настојати да спријечи ескалацију рата – на примјер, гађањем само војних или обавјештајних циљева, за разлику од цивилних – ово је још увијек ризичан корак с обзиром на то да Иран покушава да избјегне шири сукоб за који је вјероватно лоше припремљен.
С једне стране, Техеран би вјероватно посматрао овакав напад као најбољу прилику да обнови своје одвраћање и покаже да Израел не може некажњено да удари иранске лидере. Такође би могао да вјерује да би такав напад могао да наведе Сједињене Државе да појачају притисак на Израел да не узврати и ризикује да изазове шири рат. Такав поглед, међутим, ризикује прецјењивање и способности САД да утичу на Израел у таквој ситуацији и спремности предсједника Џоа Бајдена да то учини.
За Иран али и цијели свијет је ризик то што би Израел готово сигурно реаговао на губитак цивилног или војног особља у Израелу или на атентат високих званичника. Ова опција има велики потенцијал да изазове рат у цијелом региону.
