Умро Рокфелер

Имао је 89 година.

Његова породица потврдила је смрт, а вијест је саопштила представница породице Шели Роџерс.

Рокфелерово поријекло, био је праунук и имењак оснивача компаније Стандард Оил, обезбиједило му је националну препознатљивост чак и док је обављао функцију гувернера своје државе, од 1977. до 1985. године.

Наредних 30 година провео је у Сенату, гдје је изградио углавном либерални политички профил, али је истовремено био заговорник националне безбједности и права ратних ветерана.

Лако је побиједио на изборима, а у законодавном тијелу подржао је пореске реформе и закон о заштити животне средине којим је требало да се контролише површинска експлоатација угља.

Такав начин ископавања оставља велике ожиљке на површини земљишта и изазива ерозију, за разлику од скупог и опасног дубинског копања рударских окана.

Поједини политички коментатори већ су говорили о могућности да се једног дана кандидује за предсједника САД. Међутим, Рокфелеру се није журило.

Након убиства сенатора Роберта Ф. Кенедија из Њујорка 1968. године, гувернер Нелсон Рокфелер имао је овлашћење да именује његовог насљедника у Сенату и размишљао је о свом нећаку.

"Добио сам позив од ујака Нелсона, који ми је понудио мјесто Бобија Кенедија у Сенату, али сам одмах одбио", присјетио се Рокфелер у разговору за Њујорк Тајмс 1991. године.

Умјесто тога, освојио је углавном церемонијалну четворогодишњу функцију државног секретара Западне Вирџиније, која му је послужила као одскочна даска за кандидатуру за гувернера 1972. године.

Његов противкандидат те године био је актуелни републикански гувернер Арч А. Мур Млађи, којег су подржавали рударски интереси.

Он је Рокфелера назвао политичким дошљаком и тврдио да његово противљење површинској експлоатацији угља заправо представља напад на читаву рударску индустрију и претњу хиљадама радних места у држави.

То питање показало се пресудним. Рокфелер је изгубио изборе од Мура за 73.000 гласова.

Обећавши да ће се поново кандидовати за гувернера за четири године, прихватио је именовање за предсједника колеџа Вест Вирџинија, који се налази у Бакингему и тада је имао 1.625 студената.

Године 1976, више не заговарајући потпуно укидање површинске експлоатације угља, убједљиво је побиједио на изборима за гувернера уз подршку рударске индустрије.

Тврдио је да су се методе санације земљишта довољно унапредиле да би такав начин ископавања могао да буде прихватљив. Критичари су, међутим, његову промену става називали политичким опортунизмом.Поново је изабран 1980. године, али је током његовог другог мандата Западну Вирџинију тешко погодила национална рецесија.

Незапосленост је порасла на 21 одсто, што је тада био највиши ниво у САД. Становници су морали да штеде, а Рокфелерова администрација спровела је велика буџетска смањења.

Године 1984. кандидовао се за Сенат и побиједио републиканског политичког почетника Џона Рејса резултатом 52 према 48 одсто, упркос томе што је на кампању потрошио 12 пута више новца од противника.

Критичари су га оптуживали да купује изборе. Током кампање за гувернера 1980. године потрошио је 11 милиона долара сопственог новца, а још више током прве сенаторске кампање.

Није се извињавао због трошкова кампање и отворено је признавао да је један од најбогатијих чланова Сената.

Живио је у складу са својим презименом: поред раскошне куће у Чарлстону, посједовао је имање од 3.000 јутара у округу Покахонтас у Западној Вирџинији, вилу у близини парка Рок Крик у Вашингтону и ранч у Националном парку Гранд Тетон, код Џексон Хола у Вајомингу.

Рокфелер је током сенаторске каријере предсједавао одборима за трговину, обавјештајне послове и питања ветерана. Убједљиво је поново биран 1990, 1996, 2002. и 2008. године.

Након терористичких напада 2001. године, у почетку је подржао инвазију на Ирак коју су предводиле САД, ослањајући се на тврдње администрације тадашњег предсједника Џорџа Буша да ирачки предсједник Садам Хусеин посједује оружје за масовно уништење.

Међутим, док је 2008. године предсједавао Одбором за обавјештајне послове, Рокфелер је надгледао израду извјештаја у којем се наводи да су предсједник и његови најближи сарадници "увукли нацију у рат на основу лажних претпоставки".

У извјештају је указано и на неосновану везу између Садама Хусеина, напада 11. септембра и терористичке организације Ал Каида.

Након смрти колеге, сенатора Роберта Ц. Бирда, 2010. године, Рокфелер је постао најдуговјечнији сенатор Западне Вирџиније.

Није се кандидовао за шести мандат и повукао се из Сената у јануару 2015. године, када је имао 78 година.

Рођен је на Менхетну 18. јуна 1937. године, као једини син међу четворо дјеце Џона Дејвисона Рокфелера 3.и Бланчет Фери Хокер Рокфелер.

Добио је име Џон Рокфелер, без традиционалног средњег имена и римског броја који су красили имена других чланова његове породице.

Родитељи и сестре Сандра, Хоу, Хоуп и Алида звали су га надимком Џеј, који га је пратио током читавог живота и давао му призвук обичног човјека.

"Као дјечаку, рекли су ми да сам одлучим да ли желим да наставим да носим пуно породично име, за које мислим да представља јавну службу, осећај одговорности и високе стандарде које човјек поставља пред себе. Када сам имао 21 годину, написао сам писмо оцу и рекао му да желим то име и одговорност која уз њега долази", испричао је магазину Лајф 1966. године.

Његов отац био је филантроп и један од кључних људи заслужних за оснивање умјетничког центра Линколн центре у Њујорку.

Након што је Џон Рокфелер 3. погинуо у саобраћајној несрећи 1978. године, процијењено је да је током живота, не рачунајући насљедство, у добротворне сврхе донирао око 94 милиона долара.

Џеј се присјећао да га је отац учио вриједности новца тако што му је давао недјељни џепарац од 15 центи и тражио да га подијели на три једнака дијела - за трошење, штедњу и добротворне сврхе.

Године 1967. оженио се Шерон Перси, кћерком сенатора Чарлса 10. Персија из Илиноиса. Њихово вјенчање доспјело је на насловну страну магазина Лајф.

Његова супруга касније је постала директорка јавне телевизијске и радио-станице ВЕТА у Вашингтону.

Поред супруге, иза себе је оставио четворо дјеце - Џона Д. Рокфелера В, Валери Рокфелер, Чарлса Рокфелера и Џастина Рокфелера, двије сестре, Хоуп Олдрич и Алиду Месинџер, као и деветоро унучади.

Године 2010. у руднику угља УАпер Биг Бранч у Западној Вирџинији догодила се подземна експлозија у којој је погинуло 29 рудара. Била је то најтежа рударска несрећа у САД у претходних 40 година.

Рокфелер, који је годинама критиковао кршење прописа о безбједности у рудницима, тада је позвао на увођење нових кривичних казни. Међутим, његов приједлог је заустављен због противљења републиканаца и представника рударске индустрије.

Године 2014, пред одлазак из Сената, поздравио је подизање оптужнице против Доналда Л. Бланкенсипа, бившег директора компаније која је управљала рудником.

"Када му буде суђено, према њему ће се поступати много праведније и са много више достојанства него што је он икада поступао према рударима које је запошљавао", изјавио је сенатор.

Бланкенсип је касније осуђен због прекршаја у вези са безбједношћу у руднику и провео је годину дана у затвору.

У знак признања за пола вијека јавне службе грађанима Западне Вирџиније, Универзитет Западне Вирџиније је 2014. године своју Школу за јавну политику и политичке науке назвао по њему, док је универзитетска библиотека одређена као трајно мјесто чувања његове сенаторске архиве.

Џеј је одрастао на Менхетну и у округу Вестчестер. Године 1954. завршио је академију Филипс Егзетер у Њу Хемпширу, а 1961. дипломирао је на Универзитету Харвард, гдје је студирао језике и историју Далеког истока.

На постдипломским студијама на Универзитету Јејл бавио се историјом Азије и кинеским језиком.

Борба за здравствено осигурање

Заједно са сенатором Едвардом М. Кенедијем, демократом из Масачусетса, Рокфелер је био један од главних заговорника плана предсједника Била Клинтона и Хилари Клинтон из 1993. године, којим је требало успоставити свеобухватну здравствену заштиту за грађане САД.

План је пропао због снажног противљења здравствене индустрије и осигуравајућих компанија.

Четири године касније, Рокфелер је био један од аутора закона којим је успостављен Програм здравственог осигурања дјеце (ЦХИП). Тај програм обезбјеђује здравствено осигурање за милионе дјеце из породица са ниским приходима која би у супротном остала без здравствене заштите.

Такође је учествовао у изради закона којима су проширене услуге здравствене неге за ветеране, укључујући и његу у кућним условима, а гласао је и за закон из 2010. године којим је уведена обавеза универзалног здравственог осигурања, позната као Обамакер.

Рокфелер је говорио да је његова борба за доступнију здравствену заштиту била директно повезана са искуством које је стекао као младић, када се суочио са тешким положајем дјеце која нису имала приступ чак ни основној превентивној здравственој нези.

"То ме не чини либералом. Стало ми је", рекао је за Њујорк Тајмс током расправе о Обамакеру 2009. године.

Широј јавности познат као Џеј, био је праунук бизнисмена и филантропа Џона Д. Рокфелера, који је изградио нафтну империју и постао први милијардер у историји САД.

Његови потомци постали су банкари, пословни магнати, филантропи, гувернери, па чак и потпредсједник САД. Џеј је био један од ријетких демократа у тој породици.

Као и многи његови преци, студирао је на Харварду, сакупљао умјетничка дјела и одрастао у свијету у којем су му се бројне прилике отварале готово саме од себе.

Желећи да искуси нешто другачије, проучавао је језик и културу Јапана, гдје је живио са свега 50 долара мјесечно. Потом се придружио Мировном корпусу као помоћник директора Р. Сарџента Шрајвера.

Радио је и у Стејт департменту, али тамо није имао конкретна задужења. Имао је осјећај да лута без јасног циља.

Када је имао 27 година, на приједлог пријатеља прикључио се програму "Волонтери у служби Америке“"(ВИСТА), федералном програму за борбу против сиромаштва, који је данас део организације АмериКорпс.

Отишао је у Емонс, у Западној Вирџинији, мјесто удаљено четири миље од најближег асфалтираног пута. Свуда су се уздизала стрма брда, а школски аутобуси током зиме нису могли да пролазе.

Рудници угља били су затворени или су радили са минималним бројем запослених. Већина од 60 породица живјела је од социјалне помоћи, а многи становници нису знали да читају и пишу.

Мјештани су били неповерљиви према људима који су долазили са намјером да им помогну, посебно према човјеку високом готово два метра, који није био из тог краја и носио је презиме Рокфелер.

"Људи су мислили да сам или републикански организатор, федерални агент који тражи илегалне дестилерије алкохола или државни службеник који провјерава ко прима социјалну помоћ“, рекао је 1965. године за АП.

Било му је потребно чак шест месеци само да организује први састанак мештана.

Рокфелер је успио да оствари скромне резултате: основао је бејзболски тим за дјецу, удружење грађана и просторију за окупљање, покренуо оснивање библиотеке и обезбедио редовну аутобуску линију до Чарлстона, удаљеног 15 миља.

Међутим, за њега лично, то искуство промијенило је читав живот.

"У Емонсу је све почело да долази на своје мјесто. Заволео сам те људе и схватио да заиста могу да промијеним њихове животе", рекао је за Њујорк Тајмс.

Године 1966. преселио се у Чарлстон, пријестоницу тада изразито демократске државе, и постао демократски кандидат за мјесто у Представничком дому законодавног тијела Западне Вирџиније.

"Сада схватам да сиромашнима не можете помоћи да сами себи помогну само у једној заједници. Морате да мијењате ствари на највишем нивоу", изјавио је тада.

Попут породице Кенеди, и његово презиме имало је огромну моћ да обликује његов живот.

У вријеме када је његов ујак Нелсон био гувернер Њујорка, а касније и потпредсједник САД, други ујак Винтроп успјешно се кандидовао за гувернера Арканзаса, док је трећи ујак Дејвид био предсједник банке.

Џеј Рокфелер је већ самим својим презименом привлачио огромну пажњу националних медија, чак и када се кандидовао за релативно неважну функцију у Западној Вирџинији.

(Телеграф)