Великодушни европски план преживљавања - за прва три дана кризне ситуације

Дијеле савјете за преживљавање прва 72 сата евентуалне ванредне ситуације. За гашење већ насталих пожара рјешења се још траже. За преживљавање будућих довољно је, према свему судећи, неколико конзерви хране и флаша воде.

Конзерве хране, флаше воде, лијекови и нешто готовине. По могућности и батеријска лампа. То је нови европски рецепт за преживљавање. Европска комисија грађанима савјетује да припреме залихе за најмање 72 сата кризе.

Брисел, који деценијама обећава сигурност, стабилност и просперитет, објашњава Европљанима како да се снађу када струје, воде или снабдијевања не буде. За могуће катастрофе спремају упутства. За оне које већ потресају Европу рјешења неким чудом и даље немају.

"Узимајући све то у обзир, видимо да је ово највећа криза за Европску унију у задњих 20 година. Прије тога је била економска криза и ова ситуација са Грчком. Сада имамо озбиљну кризу гдје се доводи у питање да ли је уопште могуће сачувати јединство Европске уније", рекао је Обрад Кесић, амбасадор и шеф Мисије БиХ при ЕУ.

Француска је један од најупечатљивијих примјера европских противрјечности. Земља која је међу оснивачима европских интеграција годинама уназад суочава се са социјалним незадовољством и протестима.

Французи траже веће плате, приступачнији живот и стабилније институције. Из Брисела дијеле савјете како да преживе прва три дана неке будуће кризе. За ове садашње три дана одавно нису довољна. Једној таквој поново свједоче данас.

"Данас се у Паризу дешавају велики синдикални протести. Моја кћерка се управо вратила из школе, гдје су врата блокирана и немогуће је приступити настави. Тако да.. посљедица друштвених тензија се осјећа у свакодневном животу унутар Француске, а видимо и широм Европе. Додатно подизање панике не знам колико ће створити боље услове", каже Бојана Панић, шеф Представништва Републике Српске у Француској.

Мисли Европа и на најмлађе. Припрема за кризне ситуације требало би да уђе у школске програме, како би дјеца од малих ногу знала шта да раде када систем закаже. Тврде, циљ је спремност, а не страх. Узимајући у обзир све саботаже, сајбер нападе и протесте, ни Нијемци великодушне европске савјете не читају равнодушно.

"Они ове препоруке доживљавају као сигнал да Брисел зна нешто што не жели рећи. Млађи су склони цинизму и осјећају да их институције остављају на цједилу. За њих је препорука као признање државе да систем неће функционисати када крене прва већа криза", истиче Вера Сајић, генерални конзул БиХ у Штутгарту.

Европски пројекат грађен је на обећању заједништва и бољег живота. Та прича не пије воде, јер Брисел за ванредне ситуације Европљанима препоручује да рачунају првенствено на себе и своје залихе.

"Европске елите губе тло под ногама. Мало, мало па се најављује - ,нећемо моћи да избјегнемо рат са Русијом до 2029.године'. Морамо да будемо спремни. Из разних европских престоница позива се становништво да нарави залихе бар за 72 сата неког рата", каже Александар Павић, аналитичар.

Све је дивно и красно. Тако то бар у Европи представљају. Како би читаву причу умотали у украсни папир.. Европска комисија планира да од наредне године уведе и Европски дан приправности. Још један датум, кампања и прилика да се на свечани начин подсјети на опасности. За прва три дана евентуалне кризе Брисел има упутство. За повратак повјерења у европске институције биће потребно нешто више од батеријске лампе и резервне конзерве.