Промет некретнинама успорава, власници кориштених некретнина имају нереално велика очекивања, а државна стамбена политика, иако је у држави 200.000 празних станова, још није довршена јер недостају подаци из пописа становништва, речено је на Форуму пословања некретнинама Хрватске господарске коморе.
Предсједник Удружења пословања некретнинама Дубравко Раниловић каже да промет некретнинама успорава те да долази до промјене трендова.
Успоравање значи пад броја трансакција. Поређења ради, у првом полугодишту ове године у односу на прво полугодиште лани пад промета износи девет одсто, навео је Раниловић, додавши како пад није једнак у свим жупанијама.
Нагласио је и да цијене некретнина и даље расту, али по нижој стопи него што су расле раније. Казао је да се раст цијена некретнина успорава у односу на лани када је тај раст био двоцифрен.
Истакао је да цијене које су исказане у огласима и тражене цијене нису уједно и реализоване цијене, које су битно мање.
Према његовим ријечима, треба гледати реализоване, а не тражене цијене, а разлика између њих у просјеку износи око 15 одсто. Раниловић сматра да се дизање каматних стопа у земљама ЕУ одразило и на хрватско тржиште. Тврди и да је тржиште у Хрватској поларизовано, али да и даље постоји велики интерес купаца за новоградњом. Исто тако, рекао је и да се смањио интерес странаца за куповином некретнина у Хрватској, наводи Хина, преноси Index.hr.
Савјетник предсједника ХГК за трговину Јосип Захер рекао је да се у Хрватској, уназад двије-три године, пуно градило - и инфраструктурних и стамбених некретнина.
Појаснио је да је крајем прошле године, под притиском замјене куне у евро, дошло до вишка куна, које су многи покушали инвестирати у некретнине.
"Данас је на сцени сасвим обрнута ситуација, банке су почеле под притиском средишњих банака, и хрватске и ЕУ, дизати каматне стопе и долази до пада интереса будући да некретнине више нису толико погодне као инвестицијски капитал", нагласио је Захер.
Додао је да цијене капитала расту те да је Хрватска отворила неке друге канале гдје је могуће улагати вишкове новца попут обвезница.
"Због несташице добрих нових некретнина у граду Загребу и јадранској Хрватској некретнине и даље држе цијену. Но, догађа се успоравање и волумена и цијена. Вјерујемо да ће у будућности градња у градовима бити потентна и да ће у задовољити тржиште", закључио је Захер.
Говорећи о стамбеној политици Републике Хрватске, државни секретар у Министарству просторног уређења, градитељства и државне имовине Жељко Ухлир истакао је да је стамбена политика државе требала бити направљена пуно раније, али и да је сада сазрело вријеме да се донесе одлука и да се крене у тај посао.
"Већ мјесецима радимо на том пројекту, доста смо података сакупили, доста идеја. Стамбена политика је јединствени стратешки акт и он има неколико својих мјера којима се кроји стамбена политика сваке државе. То су четири основне мјере, једна је порезна политика, дуго је финанцијска, треће је земљишна и четврта је еколошко-енергетска", нагласио је он.
Навео је и да се још увијек не зна које ће мјере бити доминантне, односно заступљене. "Примјерице, порези могу бити репресивни или потицајни, све то требамо испрограмирати и предложити влади, а на њој је да одлучи", казао је Ухлир.
У Хрватској је око 200.000 празних станова, истакао је, додавши да је то податак "од којег се не можемо сакрити".
"С тим се нешто мора направити", сматра Ухлир.
Објаснио је да се стављање у функцију тих некретнина може направити или на потицајан начин, као што то раде Аустријанци, да се понуде повољни зајмови онима који желе уредити ту своју стамбену некретнину и пласирати је на тржиште и ослободити их при томе неких пореза, али и репресиван - путем пореза на некретнине.
Рекао је и да се стамбена политика државе не може завршити, јер његово министарство и све институције којима то треба још увијек немају све резултате обраде пописа становништва из 2021. године.
Предсједница Струковне групе посредника у промету некретнина Коморе Загреб при ХГК Лана Михаљинац Кнежевић сматра да је инфлација осиромашила грађане, али и да су власници кориштених некретнина у задњих пар година јако подигли очекивања.
Везано за странце који некретнине купују у Хрватској, рекла је да је највише Нијемаца. Не очекује превелики пад цијена некретнина, а од власника кориштених стамбених некретнина очекује да ревидирају своја очекивања.
(n1)
