Пјевачица Весна Змијанац била је у браку са Мирољубом Аранђеловићем Кемишем, који ју је касније јавно оптужио да га је варала са колегом Драганом Стојковићем Босанцем.
Сам Кемиш 1987. године у отвореном писму изнио је све пикантерије које су довеле до краха брака.
– Драган Стојковић Босанац, Тахир Туркалић и ја били смо дугогодишњи нераздвојни сарадници у послу и приватном животу. Заједнички смо радили многе пројекте, а мотив нам је био креирање новог звука у народној музици. Као примјер такве несебичне сарадње могу да наведем да сам Драгана Стојковића чак позвао да свира и на плочи моје тадашње супруге Весне Змијанац. У то вријеме, Драган Стојковић нам је био кућни пријатељ и он је заиста једини човјек у кога не бих посумњао да би ми се икада мијешао у брак, а накнадно сам сазнао да је у октобру претпрошле године (1985) већ био са Весном, као и послије тога. У новембру сам се споразумно растао с Весном Змијанац, сазнавши за њене многобројне авантуре – навео је аранжер.
Додао је да су муке за њега почеле тек послије разлаза са Змијанчевом.
– Овим сам желио да окончам један ружан период у мом животу. Почетком децембра сам се иселио из заједничког стана у Љешкој улици, а у јануару, када сам дошао по своје ствари, у стану сам затекао новоименованог уредника пропаганде ПГП РТБ (Влада Јовановић, с којим је Весна касније добила кћерку Николију, прим. аут.) у врло домаћој атмосфери (у гаћама). О њему, иначе, имам врло позитивно мишљење, као врло способном пропагандисти, који свесрдним ангажовањем може много да учини на афирмацији неког пјевача (примјер Весне Змијанац) – испричао је, пише Блиц.
Кемиш је даље додао:
– Међутим, афирмација Весне је овог пута ишла преко Зоричиних и мојих леђа, јер је пропагандни тим Весне Змијанац смислио да би за њу било најбоље да афирмацију тражи пјесмама и имиџом у којима оплакује “несрећну љубав” са мном. Не мислим да је постојала зла намјера, међутим, Веснина тенденциозна афирмација претворила се у мору куће у којој ја сада живим. Очигледно да постоје људи који су повјеровали тим пропагандним махинацијама, па нам буквално не дају мира, даноноћно нас узнемиравају телефоном, пишу бљувотине по кући и не дозвољавају да нормално живимо и радимо – написао је Кемиш у отвореном писму тада.
