Готово сваки аутомобил са српских ауто-плацева, као и из огласа, има "враћену" километражу. Магична цифра од 200.000 км на цајгеру не смије никада бити премашена, парола је наших препродаваца. Скоро да нема половњака у Србији који на инструмент-табли има двојку као прву цифру. Распон од 179.000 до 196.000 километара је правило без изезетка.
Међутим, и купци у Србији то веома добро знају. Они ће прије повјеровати да је "баба возила ауто до пијаце", него да је ауто прешао мање од 200.000 км... Стварност је, наравно, потпуно супротна. Тешко да има рабљених аутомобила који су прешли мање од 400.000 километара. Ипак, цијена је највећи фактор када се купује возило, па муштерије често зажмуре када гледају километар-сат.
Манипулације са километрима су толико разрађене да не постоји програм који може да открије да је километража враћена. Једини доказ је књига (у посљедње вријеме електронска) о одржавању у овлашћеним сервисима, мада се и то може фалсификовати ако је ријеч о класичној књижици. Ту је и податак са техничких прегледа, али и то је случај када је аутомобил купљен у Србији. Међутим, возила стара 10 и више године то углавном немају. Такође, постоје традиционалне методе помоћу којих можете да истражите колико је ауто заправо рабљен прије него што је улицкан, намазам и паркиран на плац. Ауто који је прешао 300 хиљада и више пређених километара може да има проблеме с мотором, погонским склопом, мјењачем, управљачких механизмом, кочницама, електроником, вјешањем...
Ипак, купац голим и пажљивим оком може да открије много тога. Ево 10 оснновних правила за утврђивање истинске километраже.
1. Свјеже офарбана каросерија
2. Квачило хвата високо
3. Истрошеност текстила и облога сједишта и команди
4. Изгорио издувни лонац
5. Бразде на кочионим дисковима
6. Изгуљене ножне команде
7. Зазор на управљачу
8. Свјеже опран мотор
9. Мотор ради немирно и дими
10. Ауто има нове гуме.
