Топли вјетар је претходних дана у Европу донио сахарски пијесак обојивши небо у жуто-смеђу нијансу а након што га је киша испрала дио се задржао на аутомобилима остављајући мрље.
То само по себи није штетно, али пијесак је потребно што прије испрати јер евентуално може да оштети заштитни слој лака, метлице брисача, али и вјетробранско стакло када се брисачи активирају.
Дио пијеска доспије и у филтер кабине (ако га мијењате барем једном годишње, не брините), али свакако нешто од тога доспије и у мотор, иако су количине мале и немјерљиве због филтера.
У сваком случају пустињски пијесак треба испрати са што више воде прије него што га се ухватите у коштац спужвом или метлом и шампоном. У добрим аутоматским праоницама лимарија ће се ионако прво добро опрати воденим млазом под притиском који ће с лака испрати највећи дио ситног пијеска прије него га четке почну трљати по лаку и каросерији.
У супротном, боље је да то учините сами, али не заборавите да подигнете и метлице брисача, јер се иначе ситна зрнца пијеска иза гумених метлица могу трљати по вјетробранском стаклу и оставити ситне, једва видљиве трагове.
Ако сами бирате програме прања приликом прања (ручно или аутоматско прање) користите и активну пјену. И наравно пуно воде – прије и послије.
Ако сте довољно пажљиви, онда сахарски пијесак не би требао да утиче на изглед и боју вашег аутомобила - осим можда поквареног визуелног утиска непосредно након кише.
И на крају: не допустите да прашњави, пјесковити покривач пробуди злочка у вама. Пишете ли по ауту прстом, учинићете себи медвјеђу услугу, јер то је слично писању по боји са шмиргл папиром.
