Да у заштити животне средине када је ријеч о новим аутомобилима још има простора за напредак, показује тест Мерцедеса са дизел мотором из 1982.
Европско тржиште аутомобила стално поставља нове захтјеве за произвођаче кроз примјену све строжих Еуро норми. Нигдје у свијету се не траже тако чиста и еколошки прихватљива возила.
Ипак, да у заштити животне средине још има простора за напредак, показује тест легендарног Мерцедеса са дизел мотором из 1982. године.
Истраживање су спровели осигуравајуће друштво ОЦЦ и Клуб власника Мерцедеса W123. Треба напоменути да је тестирани аутомобил очуван и у изванредном стању, што се не може рећи за сваки стари аутомобил.
Резултати истраживања, међутим, отварају занимљиве теме за размишљање, посебно када се пореде са савременим возилима.
Шта је тестирано и како?
За тест је коришћен Мерцедес 240D, најпопуларнија верзија тог модела. Аутомобил је произведен 1982. године и опремљен је 2.4-литарским дизел мотором са 72 KS.
Данас та снага дјелује смијешно, али је познато да је W123 био готово неуништив. Тест је спроведен према WLTP протоколу, који се користи и за модерна возила, а укључивао је вожњу у реалним условима.
Европска унија кажњава произвођаче аутомобила за прекорачење границе од 95 g CO2/km.
Иако дизел мотори генерално производе мање угљен-диоксида, Мерцедес 240D је постигао емисију од 216 g CO2/km у лабораторијским условима и просјечно 190 g Co2/km током вожње у реалном саобраћају.
Поређења ради, нова Е-класа са дизел мотором производи приближно 160 g CO2/km у лабораторији.
Ипак, CO2 је гас без мириса и непосредног утицаја на здравље људи. Фокус би требало ставити на емисију азотних оксида (NOx), који изазивају слабост, вртоглавицу и, дугорочно, болести респираторног и кардиоваскуларног система.
Просјечна емисија NOx код Мерцедеса 240D кретала се између 800 и 850 mg/km. Ови резултати га, према подацима независних организација попут ADAC-а, сврставају у Еуро 5 стандард емисије издувних гасова.
Штавише, Мерцедес 240D је по емисији NOx чистији од Аудија Q3 са 2.0-литарским мотором, модела Ренаулт Сцениц са 1.6 dCi мотором или Ниссана Јуке 1.5 dCi.
Важно је напоменути да је тестирани Мерцедес имао додатно уграђен катализатор.
Шта то значи?
Закључак са стари аутомобили не загађују је превише поједностављен. Ипак, резултати истраживања из Штутгарта показују да старији дизел аутомобили чине само 16 одсто возног парка, али загађење азотним оксидом у граду и даље остаје значајно.
Лако је стигматизовати старе аутомобиле и залагати се за њихову замјену модерним "чистим“ возилима.
Мерцедес 240D је специфичан примјер - очуван, добро одржаван и опремљен катализатором.
Такође, у Њемачкој се озбиљније приступа техничким прегледима и одржавању возила, него код нас.