Иако нисам неко ко редовно прегледа портале било регионалне било свјетске, желио то или не, редовно се пред мојим очима, а најчешће на телефону, појављује гомила наслова који ће вам у неколико ријечи открити нечију тајну успјеха, шокантну истину или ужасавајуће чињенице од којих ће вам се дићи коса на глави. Будући да нисам претјерано заинтересован за шок или ужас најчешће моју пажњу привлаче наслови попут оних о одласку глумачке легенде односно чувене глумице или глумца.
Као човјека који воли филм природно је да ће ме заинтересовати које глумачко име је напустило овај свијет и при томе имало статус легенде или је барем било познато у сваком дјелићу ове планете. И када отворите поменути текст упитник изнад ваше главе искаче истог момента јер вам име које сте прочитали не звучи ни мало легендарно, већ, могло би се рећи, непознато. Не вриједи вам ни читање текста јер оно само повећава упитник изнад ваше главе будући да за дотичну и притом легендарну или пак чувену (све је само у углу посматрања) особу нисте никада чули. Будући да почнете да сумњате у своје познавање свијета филма јер је једна филмска легенда отишла а ви безобразно нисте ни чули за њу онда наравно користите сва дозвољена и недозвољена средства и у помоћ позивате Гоогле и специјализоване филмске странице како би сте се барем мало умирили савјест. Захваљујући модерној технологији напокон сазнајете о којој легенди је ријеч и на сопствену срамоту сазнајете да је дотична особа играла у чак пет епизода неке тамо серије од прије 50-ак година као и неколико филмова мало новијег датума. Истина те улоге своде се на учешће у неколико сцена, али знате какве су легенде, скромни људи који не воле претјерано да се експонирају. Вјероватно због тога и постану легенде.
Ако са легендама баш и нисам имао среће све своје нада положио сам у култну глумицу или још прецизније култну Бонд дјевојку која нам је открила кроз какав ужас је прошла током снимања филма. Помислио сам да су своја искуства са снимања са читатељима подијелиле глумице попут Урусуле Андрес, Џејн Симур, Брит Екланд па зашто да не и Грејс Џонс или пак неке из млађих генерација попут Фамке Јенсен, Софи Марсо, Еве Грин или оскаровке Хели Бери. Наравно, мојој наивности нема краја јер све ове горе поменуте глумице још увијек треба да раде на томе да би добиле култни статус који је већ заслужила жена по имену Лизи Канди.
Истина у даљем тексту сазнаћемо да Лизи баш и није глумила у филму „Златно око“ већ је била дублерка поменутој Фамке Јенсен и то у сцени њене борбе са Бондом којег је играо Пирс Броснан. Самим тим нису баш сви дијелови тијела успјели да добију култни статус будући да смо на великом платну могли видјети само Лизине ноге и евентуално леђа (разлог је врло једноставан ако сте некоме дублер онда није баш паметно да вам снимају лице чисто да публика не би нешто посумњала). Истина Лизи смо у цијелости могли видјети у сљедећем Бонд филму „Сутра никад не умире“, али под условом да је филм одгледан без иједног трептаја јер се култна Бонд дјевојка коју ето из чисте љубоморе нису потписали на одјавној шпици појављује тамо негдје у некој сцени па је према законима статистике са сваким трепатајем расла могућност да сте је нажалост пропустили видјети. А да, што се тиче ужаса кроз које је култна Бонд дјевојка прошла издвајамо чињеницу да је Пирс Броснан изузетно маљав (што ми ваљда у филмовима нисмо могли примјетити) и да је његов дублер (који ето није добио култни статус) имао ужасне тјелесне мирисе или што би прост народ рекао, смрдио је.
Након свих тих легендарних и култних глумачких имена просто вас хвата страх да поново отворите неки портал јер би нас тамо могла сачекати тужна вијест да је преминуо култни Себастијан Блажевич познат по својим улогама воза у филму Ана Карењина и коња у филму Прохујало са вихором или како нас је напустио легендарни статиста којег се сви сјећају како бјежи низ улицу док Барзинијеве убице решетају Вита Корлеона, снажно замахује мачем у вис док се Валасова војска припрема за кључно битку против Енглеза или како најгласније урла на осљепљеног Самсона док га воде на бичевање.
На крају причу закључак који можемо извести из свих тих текстова јесте да није тешко постати легенда или да парафразирамо слоган погребног предузећа који је већ постао урбана легенда на овим просторима, „Ваше је само да умрете, а ми ћемо вас већ некако прогласити легендом“.