Крај њемачке власти у БиХ?

Босна и Херцеговина је 2021. године прешла из правно уређеног режима суспендованог суверенитета у противправни режим стране доминације.

У међународном праву до суспензије суверенитета долази усљед раскорака између формалног постојања државе и њене фактичке способности да врши власт. У тој ситуацији држава формално наставља да постоји као субјект међународног права, али привремено губи способност самосталног вршења кључних суверених функција.

У теорији и пракси савременог међународног права суспензија се најчешће дешава у ситуацијама када се путем међународних споразума кључне функције власти пренесу на међународне организације; или успостављањем пуне међународне администрације на основу резолуција Савјета безбједности УН (нпр. 1244).

Суспензија суверенитета у БиХ

Што се тиче БиХ, њен суверенитет (који је вјештачки створен пријемом у УН 1992. године), суспендован је путем међународних споразума - Дејтонски мировни споразум уз одобравање Савјета безбједности УН. Фиктивност БиХ суверенитета видљива је и кроз чињеницу да се пренос суверених функција на међународне организације није одиграо на релацији влада БиХ – међународне организације (као што је то било у случају нпр. Кумановског споразума између Међународних безбједносних снага "КФОР" и влада Савезне Републике Југославије и Републике Србије). Напротив, у овом случају је било потребно да Република Српска и ФБиХ уговорно пристану да се њихове суверене функције пренесу на међународне организације и институције.

Ово даље потврђује да суверенитет БиХ није изворно концентрисан у централним институцијама, те да је дејтонски поредак конципиран као уговорни однос између више политичких и територијалних субјеката. Република Српска и Федерација БиХ нису створене актом централне власти, већ су као de facto државе ушле у дејтонски поредак и уговорну заједничку државу БиХ. Зато се унутрашњи поредак у БиХ никако не може тумачити кроз конституционалистичку логику - која подразумијева односе хијерархије, већ искључиво кроз контрактуалистичку логику уговорног баланса и сагласности - која подразумијева једнакост уговорница.

Када је ријеч о суспензији БиХ суверенитета, од суштинске важности је то да она није уговорена као апсолутна нити као трајна. Уговорена је као условна, ограничена и правно уређена. Њена легитимност почивала је на три кумулативна елемента: пристанку страна уговорница, одобрењу Савјета безбједности УН и привременом карактеру интервенције међународне заједнице. Ово је нарочито наглашено у Анексу 10, у поступку именовања Високог представника како би и он и његови акти били легални и легитимни.

Шмит - фрактура поретка

Сваки Високи представник је био именован резолуцијом Савјета безбједности УН. Свака резолуција је гласила на име и експлицитно давала тзв. бонска овлашћења именованом лицу. Уз резолуцију о именовању, Савјет безбједности је прилагао и тзв. бонска овлашћења.

Шмит нема ништа од тога. Није именован од стане Савјета безбједности УН, не поступа у име међународне заједнице, није овлашћен да користи бонска овлашћења.. Ипак, он је користио овлашћења - која нема, и то у име међународне заједнице - коју не представља; све упркос активном противљењу Републике Српске - уговорнице чија је сагласност обавезна и без које интервенција бива пуко насиље.

Тако је доласком Кристијана Шмита 2021. године без резолуције Савјета безбједности прекинут правни континуитет дејтонског режима суспензије суверенитета; а његовом узурпацијом законодавних овлашћења БиХ је подрвргнута страној доминацији.

БиХ као њемачки доминијум

Ако Шмит не дјелује у име међународне заједнице, у чије име онда влада? Одговор је једноставан – Њемачке. Више разлога утврђују дати одговор. Најочигледнији разлог је Шмитов дипломатски статус. Он дакле не дјелује као независан појединац, већ као карика у спољнополитичком и административном апарату Њемачке. Према властитом казивању, рачуне полаже Берлину (не међународној заједници), гдје се одлучује о њему. Због тога и још много чега, његове активности су проведене у име Њемачке.

Зато, право питање није када ће Шмит коначно отићи већ да ли ће га његов „легат“ надживјети? Заправо, да ли ће са Шмитом нестати полуге и ожиљци њемачког интервенционизма заједно са проузрокованим државним пукотинама? Свима је јасно да једино враћањем БиХ домаћим актерима може доћи до консолидације легитимног поретка и њене евентуалне ревитализације.

Лично ми се чини да је Шмит био њемачки покушај да заиграју на „велике голове“, тј. да проводе своје интересе мимо одобрења великих играча из Вашингтона, Москве и Пекинга. И још ми се чини да је овај пораз Њемачке у балканској лиги снажан симптом колапса глобалног конституционализма у којем наднационалне институције, лишене било каквог демократског легитимитета, бирократски владају.

Крах неће бити без отпора – никада није. Ипак, доба контрактуализма и уговорног уређења међународних односа се враћа. БиХ се, као међународни пројекат, не може изузети од тога. Сматрам да ће илузија конституционализма (која у БиХ почива на фиктивном суверенитету централних институција) уступити мјесто реалистичном контрактуализму и вољи суверених уговорница.