Вансова лекција из Минхена о недемократској природи Европе заснованој на негацији, можда је требала њеном западном дијелу огрезлом у свакојаки нихилизам.
Шта је потребно да настане држава? Ово питање спада у ред оних, увијек актуелних питања. Данас свјетску територију међусобно дијели око 200 држава, док ту исту територију насељава преко 10.000 група које би могле да формирају свака своју државу. Зато, питање настанка државе не губи важност а одговоре нуде најразличитије теорије додајући или одузимајући елементе својим доктринарним формулама.
У свом ванредном обраћању Бундестагу поводом избијања сукоба у Украјини 2022. године, њемачки канцелар је саопштио да су Европа и Њемачка ушле у ново историјско доба.
У зонама цивилизација на српску славу се гледа као на културолошки феномен. Препозната је као differentia specifica српског православља, лишена било каквог призвука етноцентризма или етноморализма. На наш понос, овај светосавски рам српског идентитета је од 2014. године, уврштен на УНЕСКО листу свјетске нематеријалне културне баштине.
Погрешне ријечи бришу историјске побједе. Историја је пуна таквих примјера што туђих што наших. Требало би да је та скупа лекција већ научена. Ипак, неке фразе се и данас поткраду и постану дио наратива. Једна таква, суштински и терминолошки погрешна а широко прихваћена фраза је „Уставни суд Босне и Херцеговине“.