У свом ванредном обраћању Бундестагу поводом избијања сукоба у Украјини 2022. године, њемачки канцелар је саопштио да су Европа и Њемачка ушле у ново историјско доба.
Почетак сукоба је, по његовом мишљењу, Zeitenwende – историјска прекретница. Ово није само флоскула већ уводница за свеобухватну платформу трансформације Европске уније и Њемачке која је потом услиједила. А услиједило је то да су њемачки тенкови опет на Курску – мјесту симболике по ријечима Зеленског, услиједио је и 31.01.2025. године. Какве симболике и шта је било 31.01.? Прво, нешто о историјској прекретници Европске уније.
Europäische Zeitenwende
Европска унија је основана као мировни пројекат. Добра идеја. Патрони њеног оснивања су били СССР, САД, и Уједињено краљевство и од тада Европа и свијет су били поштеђени великих ратова. Сјајан резултат. Концепцијски, она је пројектована као заједница суверених држава и благостања њених грађана. Развијала се успјешно.
Локални губитници двадесетог вијека, бивше социјалистичке државе које су крахирале заједно са својим економијама, ЕУ су прогласили својим сунцем – без алтернативе. Данас, лишена јефтиних енергената са индустријом на издисају, оптерећена бирократијом старачких резона, у потпуном технолошком заостатку за САД и Кином - ЕУ изгледа као глобални губитник двадесет првог вијека. Добра идеја, сјајних резултата која се успјешно развија је бивша ЕУ.
Ми и даље чекамо свој ред. Толико честе историјске прекретнице су од нашег подручја направиле вртешку. Тако да, огуглали, из свог рингишпила, можда нисмо ни опазили ову промјену ЕУ. Још смо у њеној чекаоници.
Осим што је чекање понижавајуће, и што је чланство у ЕУ постало неконкурентно, оно је постало и опасно. Од мировног пројекта, ЕУ је постала страна украјинског сукоба који је од локалног ескалирала на ниво регионалног... Пратећи политику да се тај „рат мора добити на бојном пољу“, ЕУ је до средине 2024. године, увела 14 пакета једностраних санкција против Русије. Централни дио ових санкција је усмјерен на смањење војних и технолошких способности Русије. У том настојању, ЕУ се фокусира на кључне индустрије попут енергетике, финансија и технологије, са намјером да поремети виталне токове прихода од којих зависи финансирање руских војних акција. Ту су још и војна помоћ, обучавање украјинских војника и противправно располагање сувереном имовином Централне банке Русије.
Нема сумње, ЕУ је страна у украјинском сукобу који појавом сјевернокорејских војника (на Курску), превазилази карактер регионалног конфликта... Бојим се да пут из ЕУ чекаонице води до клаонице. Има ли ко да нас не води тим путем или су Срби и на то огуглали?
Симболика Курска и 31.01.
Код Курска се одиграла највећа тенковска битка Другог свјетског рата. Вјероватно представља преломни догађај на Источном фронту који је битно утицао на исход самог рата. Тешко је ово не примјетити из слике поновног јуришања њемачких тенкова у тој области. Ријеч је о њемачком маниру који је већ виђен након побједе над Француском 1940. године, која је формализована на истом мјесту, у истом вагону (извезеном из музеја) и у истом тону као и Њемачки пораз од стране Француске 1918. године. Или када су Хитлеру као лични трофеј за 52. рођендан поклонили мермерну таблу из Сарајева са натписом „На овом историјском мјесту Гаврило Принцип навјести слободу на Видов-дан 15.(28.) јуна 1914“.
Неки кажу да мотив за овај гест у којем доминира лични, осветнички однос, треба тражити у негативним стереотипима који су се у германском народу формирали под притиском пропаганде и искривљене слике о лику и дјелу Гаврила Прниципа вјесника слободе. Можда је због неких сличних побуда изабрано да 31.01.2025. године, буде датум када је Бундестаг усвојио „Закон о даљем јачању кадровске спремности и измени прописа за Бундесвер”, познатијем као „Закон о члану о прекретници”. Овај закон је усвојен „на путу ка немачким оружаним снагама спремним за рат.“ Иначе, по писању Deutsche Welle 31.01.1943. године, срушен је мит о непобједивости Њемачке. Тога дана више десетина хиљада „кадрова“ се предало Совјетима након пораза код Стаљинграда.