Kamere za brzinu mogle bi postati prošlost: Policija otkrila šta bi moglo da ih zamijeni

Frits Lindeman, nacionalni koordinator za kamere za nadzor brzine u holandskoj policiji, smatra da bi razvoj inteligentnih automobila mogao potpuno promijeniti način na koji policija kontroliše vozače.

„Ako u budućnosti na putevima budu samo inteligentni automobili, više nećemo morati kontrolisati brzinu“, rekao je Lindeman za holandski AD.

Automobili već danas sve češće imaju sisteme koji prepoznaju ograničenja brzine, upozoravaju vozača ili automatski prilagođavaju vožnju.

Prema Lindemanu, trenutno se nalazimo u prelaznom periodu u kojem dio vozila već raspolaže takvom tehnologijom, dok se drugi i dalje u potpunosti oslanjaju na vozača.

„Mnogi automobili već imaju tempomat koji uzima u obzir ograničenje brzine. To utiče i na saobraćaj oko njih jer ostali vozači često nemaju drugog izbora nego da uspore“, objasnio je.

Zdravlje

Evo šta se dešava u tijelu ako prebrzo jedemo

Ali budućnost bi mogla otići i korak dalje. Moderni automobili zapravo su računari na točkovima koji neprestano prikupljaju i čuvaju velike količine podataka. Među njima mogu biti i informacije povezane sa načinom vožnje. Holandska policija zato razmatra šta bi takav tehnološki razvoj mogao da znači za buduće saobraćajne kontrole.

„Naravno, moramo voditi računa o integritetu svih podataka koje moderni automobili čuvaju i dijele. Ali ako ikada dobijemo direktan pristup tim informacijama, više ne bismo morali da stojimo uz put i obavljamo provjere. Mogli bismo da očitamo računar automobila i vidimo koliko je brzo vozač vozio“, rekao je Lindeman.

Takav scenario, međutim, odmah otvara i ozbiljna pitanja privatnosti, pristupa ličnim podacima te zakonskih ovlašćenja policije. Lindeman priznaje da bi dio vozača takav sistem mogao da doživi kao zadiranje u privatnost, premda ga iz perspektive bezbjednosti saobraćaja smatra vrlo zanimljivim.

Ideja o tehnološkom nadzoru brzine u Holandiji ima dugu istoriju. Jedan od pionira bio je Moris Gatsonides, holandski automobilistički as koji je 1953. godine pobijedio na reliju Monte Karlo. Želeći preciznije da mjeri svoje brzine i prolazak kroz krivine, razvio je sistem za mjerenje vremena koji je poslije prilagođen za kontrolu brzine na putevima.

Gatsonides je 1958. godine osnovao kompaniju „Gatso“, a njegova tehnologija postala je toliko poznata da se naziv „Gatso“ u nekim zemljama godinama koristio kao sinonim za kameru za nadzor brzine.

Više od pola vijeka poslije, upravo bi tehnologija ugrađena u automobile mogla da ugrozi sistem kojem je Gatsonides pomogao da otvori put. Kamere za brzinu neće nestati preko noći, ali ako automobili zaista budu mogli sami da poštuju ograničenja ili policiji pruže pouzdane podatke o tome kako su voženi klasični radar uz put jednog bi dana mogao da postane stvar prošlosti, prenosi Top portal.