Ovi propusti roditelja mogu se odraziti na razvoj socijalnih vještina kod djece

Када родитељи често ускачу да помажу својој дјеци у рјешавању проблема у њиховим животима, то их спрјечава да сами науче како да их ријеше. Иако родитељима у тренутку дјелује исправно да ријеше несугласицу дјетета с пријатељима, или ураде задаћу умјесто њих, дјеца на тај начин пропуштају прилику да сама ријеше проблем, што је вјештина која је потребна за њихов даљи ток живота.

Када се дијете суочи са задиркивањима или саркастичним коментарима због тога како се осјећа или када родитељи потпуно одбаце његова осјећања, дијете почиње да вјерује да се треба стидити својих емоција. Умјесто да буду у стању да препознају и идентификују своја осјећања, дјеца ће почети да их крију, а она ће се поново појавити и то у много незгоднијем тренутку. То им отежава повезивање с другим људима, јер друштвене вјештине нису само способност да буду усклађени са емоцијама, већ и способност да примијете како се други осјећају.

Занимљивости

Отац Предраг Поповић савјетује ком светитељу да се молимо када смо у финансијској кризи

Уз то, дјеца би требала да уче шта значи имати границе, јер оно што је једној особи пријатно, могуће је да другој неће бити. Један од најчешћих начина на који родитељи могу да ометају социјално самопоуздање своје дјеце је да праве велику ствар од тога што је дијете превише стидљиво. Због тога их често питају: "Зашто си тако тих", "Проговори", а малишани управо због тога могу да почну да се осјећају још несигурније.

"Бити стидљив није слабост, рањивост, показатељ лошег самопоштовања или урођени проблем. То је категорија нормалног друштвеног понашања и темперамента који дијеле са око трећином вршњака", рекао је психолог Кyле Прует.

Родитељи требају покушати да охрабре своју повучену дјецу и да прославе мале кораке које праве у учењу да буду друштвенија. Такође, дјеца уче гледајући и опонашајући и то највише понашање родитеља. Због тога, ако родитељи нису у стању признати грешке или се извинити искрено, дјеца тако уче да се сама сналазе у сукобима.

Уколико родитељи хвале дјецу само због добрих резултата, а критикују због најситнијих грешака, ускоро ће дјеца почети да мисле да је савршенство једина ствар коју би требали постићи. Када се труд занемарује, дјеца могу брзо развити интензиван, али и исцрпљујући страх од неуспјеха.

Свијет

Дјевојчица (13) се убила након што је годинама била мета малтретирања

Када дјеца покушавају подијелити своје мисли или искуства, родитељима некада може бити тешко разумјети, али је у свему томе ипак корисно да их бар искрено и пажљиво саслушају. Дјеца коју родитељи не саслушају почет ће да се осјећају као да њихов глас уопште није битан. Могуће је да ће престати да покушавају да се изразе, што ће им само отежати повезивање с другима, а све то се одражава и на њихово самопоуздање.

Дјеци је потребан и простор за истраживање нових идеја које имају те да буду подстакнута да покажу интересовање за свијет око себе. Када их родитељи у томе критикују због постављања превише питања или мијешања у ствари које их се не тичу, они схвате да радозналост није нешто што је добродошло. Посљедица тога је често да када одрасту, почињу да се плаше покушаја да воде смислене разговоре са људима.

"Иако радозналост може довести дјецу до ризичног понашања и морамо бити на опрезу да бисмо их заштитили, наш посао као родитеља је да подржимо дјечију природну радозналост њихов процес учења", казала је стручњакиња за родитељство Мерy Волас.

(кликс)