Sve veći jaz između čovjeka i prirode: Riječi poput "cvijet" i "rijeka" nestaju iz knjiga

Феномен губитка "природног рјечника" је достигао врхунац током деведесетих, када је број таквих ријечи у књигама био мањи за 60,6 одсто у односу на 1800. годину, показала су истраживања.

Иако је у посљедњим деценијама забиљежен мали опоравак (пад сада износи 52,4 одсто) питање остаје да ли овај тренд заиста одражава повратак свијести о природи или је ријеч о пролазној појави. Компјутерско моделирање предвиђа да ће ниво повезаности са природом наставити да опада ако не дође до радикалних промјена у политици и друштву.

Урбанизација, смањење броја животиња у насељеним мјестима, али и губитак традиције да родитељи на децу преносе знање и искуства везана за боравак у природи допринијели су све већој дистанци између човјека и природног свијета.

Србија

Хитно се огласио МУП о дојавама о бомбама у школама

Смањење количине искустава у природи вјероватно наставити да се продубљује, јер у све урбанизованијим срединама она постају све мање присутна, а родитељи све ређе усмјеравају дјецу ка природном окружењу. Истраживања такође указују да је управо интересовање родитеља за природу кључни фактор у томе да ли ће и дијете развити ту повезаност.

Као најефикасније мере истичу се упознавање дјеце са природом од најранијег узраста и озелењавање урбаних средина у много већем обиму него што је уобичајено. Повећање зелених површина у градовима за 30 одсто било би значајно, али прорачуни показују да би за преокретање везе човјека са природом можда било потребно и десет пута више зеленила.

Досадашње шеме за јачање јавног интереса за природу, иако су донијеле неке позитивне промјене, нису успјеле да зауставе вишегенерацијски пад. Зато су програми и активности који усмјеравају породице да више времена проводе у шумама, на планинама и око река много ефикаснији, јер подстичу да се интересовање и свијест о природи преносе са родитеља на најмлађе.

Друштво

Ускоро уредба о начину кориштења мобилног телефона у школама

Ниво свакодневног контакта са природом је у многим дијеловима свијета низак - једа британска студија је показала да људи у просјеку проводе свега четири и по минута дневно у природном окружењу. Анализе указују да би повећање тог времена на око 40 минута дневно могло значајно промијенити ситуацију, али само ако се паралелно ради на јачању везе између дјеце и природе током цијелог дјетињства и школовања. Стручњаци тврде да то може бити врло ефикасно, јер је дјеци природа одувек била фасцинантна.

Иако је тренд нестајања "природног рјечника" из књига знак упозорења, могуће је да поновни раст у посљедњим годинама најављује културну промјену. Међутим, остаје питање да ли је то знак дубље еколошке свијести или само пролазан литерарни талас, преноси "Гардијан".