Da li je moguće da ovo ponovo rade?! Dijete se onesvijestilo zbog jezivog TikTok izazova

21.09.2025

12:43

Komentari:

0
Да ли је могуће да ово поново раде?! Дијете се онесвијестило због језивог ТикТок изазова

U jednoj beogradskoj školi nedavno je došlo do incidenta kada se učenik sedmog razreda onesvijestio tokom opasnog TikTok izazova poznatog kao "blackout challenge".

Срећом, дјечак се опоравио, али је догађај узнемирио родитеље и наставнике, па је школа хитно заказала Савјет родитеља.

Овај изазов, иако изгледа као игра, може довести до гушења, трајног оштећења мозга па чак и смрти.

Тик Ток

Ужас: Ђак изгубио свијест због ТикТок изазова - ово доводи и до оштећења мозга

Нажалост, слични случајеви већ су забиљежени у свијету, а родитељи у Србији страхују да би и код нас могли имати трагичан исход.

Како изгледа "игра дављења"?

Најчешће учествује троје деце:

  • "Дављеник" – ученик над којим се врши притисак на грудни кош или врат док не изгуби свијест.
  • "Извршилац" – ученик који врши притисак.
  • "Сниматељ" – дијете које све биљежи камером и објављује на мрежама.

Ове сцене се често дешавају у школским тоалетима или двориштима.

Стручњаци наводе три главна разлога због којих дјеца учествују у овим изазовима:

- Недостатак критичког размишљања – дјеца не могу реално да процијене ризик.

kofer

Купила је изгубљени кофер са аеродрома наслијепо: Изненадила се оним што је пронашла унутра

- Притисак вршњака – жеља за припадањем и уклапањем у друштво.

- Потрага за лајковима и пажњом – друштвене мреже подстичу децу да ризикују ради популарности.

- Дјеца вапе за пажњом, а ако је не добију код куће, тражиће је на погрешан начин – на интернету - упозорава стручњак за безбједност на интернету, Катарина Јонев.

Психолог Марина Надејин објашњава да тинејџери често вјерују да "њих ништа не може да угрози".

Мозак им у том узрасту још није довољно развијен да сагледа посљедице.

Како родитељи могу помоћи?

Стручњаци савјетују да је најбоље отворено разговарати са дјецом и изградити повјерење.

Истичу да би требало поставити ограничења времена на мрежама, а са друге стране градити самопоуздање код дјетета.

- Добра вијест је да овај период прође – већ са 17–18 година млади су способнији да доносе зрелије одлуке - закључује Надејин.

(Телеграф)

Podijeli:

Large banner