Zašto su ljudi najčešće depresivni? Savjet kako pomoći sebi i drugima

Рецепт за срећу не постоји, али да ли постоји нешто што природно отклања тјескобу није на одмет истражити.

"Незгодно" питање је постављено нашем реномираном стручњаку у свом пољу, професору др Чеду Миљевићу, председнику Удружења психијатра Србије током гостовања у подкасту "Здраво са Иваном", ауторке и уреднице Иване Анђелковић.

Зашто су људи најчешће депресивни?

Он је појаснио да је питање како долази до развоја депресије врло комплексно и да глобални подаци говоре да негдје 10 одсто особа које су реализовале суицид апсолутно немају никакве психијатријске поремећаје.

- Шта узрокује депресију, то је потпуно отворено питање, сваки психијатријски поремећај се тумачи кроз међуигру неких биолошких фактора. Од генетике, поремећаја одређених неуротрансмитера, активације одређених региона мозга, кроз неке психолошке теорије. Од Фројдових теорија до данашњих, па социјалних теорија, па чак имамо већ и еволуционе теорије које се труде да нам објасне зашто одређени психијатријски поремећаји постоје кроз вијекове и вијекове. Рецимо, депресија је један од психијатријских поремећаја која је најраније описана у људској цивилизацији, зашто опстаје кроз све ове вијекове и зашто не нестане, на пример, сама од себе - казао је професор.

Кошарка

Скандал у Евролиги: Предсједник Басконије блокирао улаз у свлачионицу абалигашким судијама

Како је појаснио, поглед и приступ зависи умногоме од тога ком смјеру сте наклоњени, у ком се проналазите.

- Данас се много прича о тој интеракцији између гена и околине и мислим да то је некако најближе истини, да носимо одређени генетски потенцијал, али да та дешавања у околини, ти неповољни животни догађаји, посебно у дјетињству, значајно утичу на мењање експресије гена и чине нас вулнерабилним за развој одређених психијатријских поремећаја. То је најопштије заправо та прича о интеракцији гена и околине и мислим да се ту заправо може говорити на неки начин о најистинитијем узроку настанка психијатријских поремећаја, па и депресије. Наравно, неки имају значајно већу улогу генетике, неки нешто мање, али кад кажемо депресија, та међуигра између наслеђа и тих неповољних животних догађаја је врло значајна - указао је др Миљевић.

Посјета психијатру својеврсни табу у друштву

Иако је друштво узнапредовало и даље је доста присутна стигма око одласка код психијатра. Из ког разлога се још није искоренила негативна мисао која се везује за тражење помоћи која је потребна, није познато, али необорива чињеница јесте да се бригом о менталном здрављу поспешује цјелокупни квалитет живота.

Људи тога просто нису свјесни, јер данас, као што смо и сами констатовали, ако неко каже идем код психијатра, он се сматра чудаком или не употребимо неку другу ријеч, а то уопште није тако, што и сами знате - рекао је професор.

Ипак, он је напоменуо да је разговор о томе неопходно проширити.

Наука и технологија

Спас радних мјеста од вјештачке интелигенције? Порез на роботе

- Рекао бих и да бих ја савјетовао неком да оде код психотерапеута на терапију. Јер код психијатра то захтјева ипак да постоји неки психички проблем или поремећај, нека тегоба, а одлазак на психотерапију је ипак шири концепт од тога и заправо би мој савјет био уколико има одређених проблема у комуникацији са другим људима, у односу са својим родитељима, вршњацима, партнером, партнерком, неадекватним понашањем у одређеним стресним ситуацијама или да је његова функционалност битно нарушена под стресом, ја бих му савјетовао да су то све разлози да се крене на психотерапију. Тако да, кажемо, код психијатра то су већ кад особа има одређене тегобе, не да има поремећај, али рецимо да има ето то, то је добар разлог да се оде код психијатра. Чак да имам несаницу. Морам сада кажем да несаница није уопште тако наиван проблем - указао је др Миљевић.

О чему је још било ријечи у емисији подкаста "Здраво са Иваном" погледајте у видеу на дну текста.

Данас се широм планете обиљежава Свјетски дан менталног здравља. Проблеме које често не видимо као такве не треба занемарити и ваља обратити пажњу на особе с којима смо блиски.