Спас радних мјеста од вјештачке интелигенције? Порез на роботе

У недавно објављеном извјештају, Сандерсов тим износи забрињавајућу процјену према којој би умјетна интелигенција и аутоматизација могле уништити готово 100 милиона радних мјеста у Сједињеним Америчким Државама (САД) у наредној деценији. Кључни проблем, како се наводи, лежи у чињеници да амерички радници не добијају праведан дио профита, који је посљедњих година нагло порастао.

Јаз између продуктивности и плата

Извјештај истиче да је од 1973. године дошло до технолошке експлозије и масовног повећања продуктивности радника. Међутим, економски добици који су из тога произишли отишли су готово искључиво онима на врху. Док је продуктивност порасла за 150 одсто, а корпоративни профити за више од 370 одсто, реалне плате просјечног америчког радника смањиле су се за готово 30 долара недјељно.

Наука и технологија

ChatGPT ће постати друштвена мрежа

Овај феномен, познат као јаз између продуктивности и плата, постоји већ деценијама. Корпорације су смањивале удио радника у добити чак и док је продуктивност расла, а разлику су задржавале за себе. Процијењује се да би данас, да су плате пратиле продуктивност, поштена минимална сатница у САД износила око 25 долара — више од три пута више од тренутних 7,25 долара.

Порез на роботе као рјешење?

Сандерс страхује да ће умјетна интелигенција додатно погоршати ситуацију, а корпоративни челници то ни не скривају, отворено говорећи о аутоматизацији и користећи АИ као средство притиска на раднике. Због тога предлаже увођење пореза на роботе за велике корпорације. Тај би порез функционисао као „изравни трошарински порез“ на саму технологију, чиме би се осигурало да се „богатство створено тим технологијама прерасподијели натраг погођеним радницима“.

Друштво

Полиција упозорава на ТикТок шалу о “АИ бескућнику”

У суштини, ради се о варијацији идеје универзалног основног дохотка (УБИ), намијењеног онима чија су радна мјеста изравно угрожена аутоматизацијом.

„Ако ће раднике замијенити роботи, као што ће бити случај у многим индустријама, мораћемо прилагодити пореске и регулаторне политике како бисмо осигурали да промјена не постане једноставно изговор за профитирање мултинационалних корпорација у трци до дна“, написао је Сандерс у својој књизи из 2023. године „У реду је бити љут на капитализам“ (It’s OK to Be Angry About Capitalism).

Да ли је приједлог довољан?

Хоће ли се најцрњи сценарио остварити, остаје да се види. Постоји доза скептицизма, посебно јер умјетна интелигенција још увијек не успијева генерисати приход у чак 95 одсто компанија које је примјењују. С друге стране, неки сматрају да Сандерсов приједлог није довољно радикалан. Занимљиво је да идеју подржава чак и Бил Гејтс (Bill Gates), што може бити знак да је постала прихватљивија него што се чини.

Наука и технологија

И вјештачка интелигенција ће ускоро моћи конкурисати за Нобелову награду

Критичари упозоравају да без знатно проширене мреже социјалне сигурности, универзални основни доходак може постати само привремено рјешење које води у нову врсту сиромаштва. Да би био истински дјелотворан, морају га пратити мјере попут замрзавања станарина, контроле цијена и јачања демократске контроле на радном мјесту.

(Индекс)