И вјештачка интелигенција ће ускоро моћи конкурисати за Нобелову награду

Током посљедње двије године модели вјештачке интелигенције почели су да показују способности у научном откривању.

Неки научници вјерују да би вјештачки умови у наредним десетљећима могли да парирају највећим људским умовима у науци.

Хироаки Китано, биолог и извршни директор компаније "Сони АИ", предложио је још 2016. године амбициозан циљ - стварање вјештачког система способног за научно откриће вриједно Нобелове награде.

Наука и технологија

Стигло језиво упозорење: АИ може постати опасна, играмо се са сопственим уништењем

Китано је то представио као грандиозни изазов за науку.

Награда би припала вјештачком уму који аутономно комбинује генерисање хипотеза, планирање експеримената и анализу података како би постигао научни успјех једнак врхунским људским истраживањима.

Иако тренутни вјештачки системи не могу испунити тај стандард, Рос Кинг, научник из хемијског инжењерства на Кембриџу, сугерише да би вјештачка интелигенција могла да створи научни рад вриједан Нобелове награде и прије 2050. године.

"Готово сигурно је да ће вјештачи системи постати довољно добри да освоје Нобелове награде. Питање је хоће ли то трајати десет или 50 година" - сматра Кинг.

Наука и технологија

Ево ко је добио Нобелову награду за хемију

Нобелове награде додјељују се онима који су донијели највећу корист човјечанству, према опоруци Алфреда Нобела.

Вјештачка интелигенција већ је имала утицај на радове награђене Нобелом.

Тако су 2024. године пионири машинског учења добили Нобелову награду за физику, док је "Алфафолд" - систем "Гугла" за предвиђање структура протеина - барем 50 одсто допринио добитку Нобелове награде за хемију.