Физичари предвиђају крај свемира: "Могао би се догодити обрнути Велики прасак"

Нови модел, заснован на неколико недавних резултата о тамној енергији, открива да свемир има животни вијек од само 33,3 милијарде година.

Пошто је од Великог праска прошло 13,8 милијарди година, то сугерише да нам је преостало нешто мање од 20 милијарди година постојања.

Када ће доћи крај?

Физичари Хоанг Нхан Лу (Hoang Nhan Luu), Ју-Ченг Ћиу (Yu-Cheng Qiu) и Хенри Тај (Henry Tye) наводе да ће се свемир наставити ширити још отприлике 11 милијарди година. Након тога ће се зауставити и промијенити смјер, урушавајући се у хипотетско Велико сажимање.

Наука и технологија

Ново откриће могло би промијенити физику заувијек

„Посљедњих двадесет година људи су вјеровали да је космолошка константа позитивна и да ће се свемир заувијек ширити“, каже Тај. „Нови подаци, чини се, указују на то да је космолошка константа негативна и да ће свемир завршити Великим сажимањем.“

Улога космолошке константе

Космолошка константа на коју се Тај позива, позната као λ, јест вриједност коју је Алберт Ајнштајн (Albert Einstein) увео у своју теорију опште релативности како би описао ширење свемира.

Ако је њена вриједност позитивна, она дјелује као сила која непрестано гура свемир према ван. Ако је негативна, понаша се као стална привлачна сила која га може зауставити и преокренути његово ширење.

Занимљивости

Турбулентан крај септембра, астролог открива прогнозу за све знакове хороскопа

Недавна посматрања наговјештавају да се тамна енергија можда мијења с временом. У новом моделу, подаци најбоље одговарају малој негативној вриједности λ, што би значило да она успорава, а не помаже ширењу свемира.

Тајна је у аксонима?

Како је онда могуће да се свемир и даље шири? Научници објашњавају да се уочено понашање може постићи ако се негативна λ комбинује с ултралаким пољем аксона – хипотетичких честица које се данас понашају као тамна енергија.

Наука и технологија

Астероид пролетио на само 428 километара од Земље: И нико га није примијетио док није било прекасно

У својој новој анализи, Тај и његове колеге описују аксон као силу која је свемиру у почетку дала подстицај за ширење, али чији се утицај с временом полако смањује. Тренутно је утицај аксона још увијек доминантан, гурајући свемир према ван убрзаном брзином.

Као вожња бициклом узбрдо

Међутим, за отприлике 11 милијарди година, потисак аксона ће довољно ослабити да ће привлачна сила негативне λ преузети контролу. Тада ће се ширење зауставити, а свемир ће достићи своју максималну величину од око 1,7 пута веће од данашње.

Након тога ће се почети скупљати, јурећи према Великом сажимању наредних осам милијарди година.

Наука и технологија

Прашина прикупљена са астероида открила материјал старији од Сунца

Аутори то упоређују с вожњом бицикла узбрдо с вјетром у леђа: „Идући горе, како вјетар попушта, ваш успон се успорава, затим се њежно зауставља на врху прије него што кренете низ стрмију страну, добијајући брзину док идете.“

Фаза сажимања, наводи се у раду, бржа је од фазе ширења јер тада преузима кинетичка енергија аксона, а растуће густоће јачају гравитациону привлачност.

Само једна од могућности

Велико сажимање је супротност Великом праску — сценарио у којем се сва материја у свемиру поново сабија у једну, бесконачно густу тачку или сингулярност.

Важно је напоменути да је ово далеко од сигурности — није чврсто предвиђање, већ једна могућа будућност ако се недавни наговјештаји потврде. Биће потребно много више података како би се утврдило мијења ли се тамна енергија заиста.

Наука и технологија

Џеф Безос најавио огроман пројекат у свемиру

Упркос томе, рад пружа један потенцијални одговор на једно од највећих питања космологије.

„За сваки живот желите знати како живот почиње и како живот завршава — крајње тачке“, каже Тај. „За наш свемир, такође је занимљиво знати, има ли почетак? Шездесетих година прошлог вијека сазнали смо да има почетак.

Затим је сљедеће питање: ‘Има ли крај?’ Много година, многи су људи мислили да ће трајати заувијек. Добро је знати да ће, ако се подаци потврде, свемир имати крај.“

Истраживање је објављено у часопису Џорнал оф космологи енд астропартикл физикс (Journal of Cosmology and Astroparticle Physics).

(Индекс)