Težak život romskih djevojčica: Maloljetnički brakovi i dalje tema u Srbiji

Зашто дјевојчице напуштају школу?

Традиција и сиромаштво су два главна разлога зашто дјевојчице прекидају школовање много прије него што добију диплому. Студија Београдске отворене школе (БОШ), под називом ''Осипање дјевојчица из образовног система у Републици Србији'', указује на то. Према истраживању, већ у припремном предшколском програму јавља се први родни јаз: 96% дјечака га уписује, у односу на 90% дјевојчица. У ромским насељима, јаз је још већи (84% дјечака, 71% дјевојчица).

До краја основне школе разлике се смањују, али у средњој школи оне постају драматичне. Док 62% ромских дјечака упише средњу школу, то успијева тек 47% дјевојчица.

Лијепе вијести! Угашени сви пожари на подручју билећких села

Синове шаљу у школу, а кћерке да раде

Један од кључних разлога за прекид школовања је рана удаја. Према подацима, свака трећа Ромкиња између 15 и 19 година већ је у браку или ванбрачној заједници. Више од половине њих удаје се прије 18. године, а свака шеста чак прије 15. године, што је знатна разлика у односу на општу популацију.

Поред тога, сиромаштво је још један фактор ризика. У ванградским подручјима и неформалним насељима, гдје породице живе без основне инфраструктуре као што су струја и вода, учење је готово немогуће. Родитељи често дају предност дјечацима у образовању, док дјевојчице остају код куће да се брину о млађој браћи и сестрама или обављају сезонске послове.

У судару код Станара повријеђен сувозач, оборена и камера

Шта се може урадити?

Иако постоји законска обавеза школа да спријечавају напуштање образовања, то често зависи од појединаца, као што су наставници и директори. Међутим, они се често сусрећу са предрасудама, укључујући увјерење да је рани брак ''ромски обичај у који се не треба мијешати''.

Закључак студије је да напуштање школовања није само лични проблем, већ и друштвени губитак. Дјевојчица која не заврши школу има мање шанси на тржишту рада, чешће је изложена сиромаштву и насиљу, а проблем се преноси са генерације на генерацију. Стога је кључно радити са породицама и заједницама, али и подизати свијест цијелог друштва.

(Телеграф.рс)