Živko preživio strujni udar: Ostao bez vida, ruke i noge

Тог 9. септембра 2009. године све се променило у неколико секунди, док је био на свом радном мјесту, а због компликација након снажног струјног удара, ампутиране су му нога и рука.

Данас, уз помоћ протеза Живко нормално функционише, поносни је отац седмогодишње дјевојчице, а колико је јак и упоран, говори и то што је био дио репрезентације Србије у стрељаштву особа са инвалидитетом.

"Радио сам као радник обезбјеђења у једној фирми. Када су уносили контејнер, примјетио сам да нема радника који је то требало да надгледају. Видио сам да ће контејнер закачити капију, па сам пришао да га мало одгурнем. У том тренутку возач телехендера је повукао жицу од далековода и струја се пренијела на мене, присјећа се Живко за Курир тренутка када је смрт прошла поред њега, и наставља:

Фудбал

Неочекиван прелазак: Фудбалер Црвене звезде облачи дрес Партизана

"Био сам свјестан, али нисам знао да ме тресе струја. Прво сам мислио да је пао контејнер на мене, а заправо ме је струја залијепила за њега, имао сам осјећај као да ће рамена да ми се саставе од терета.

Тресло га је, каже, 15 секунди. Био је свјестан да се нешто дешава, али не и шта, изгубио је и вид.

"Осећао сам бол, али нисам био тада свјестан да ли је то јак бол или не, све је било утрнуло, скупио сам сву снагу и некако сам се одгуривао да ми се не саставе рамена. Контејнер није пао на мене, већ ми се длан залијепио за њега. Даље се дешава да у једном моменту падам на леђа и чујем из даљине да виче човек: "Шта радите, човјека је убила струја!", и да трчи према мени. Док је трчао према мени, вид ми се вратио.

Био је, присјећа се, свјестан, комуницирао је. Хитна помоћ га је превезла у Сенту у болницу. Десна шака је била згрчена, а палац лијеве ноге био је истопљен.

Занимљивости

Срећа куца на врата: Само један знак добија милионски добитак до краја године

"Није га било, нестао је пошто ми је кроз руку ушла струја, преко срца, а кроз ногу изашла и истопила палац. У болници сам лежао два и по дана, ништа нису урадили, добио сам само једну инјекцију против болова и једну инфузију. Након тога сам хитно пребачен за Нови Сад јер је гангрена била у поодмаклој фази. Доктор ме је питао да ли да ми ампутира ногу, и објаснио да је питање да ли ћу поживети ако је не апмутира. Рекао сам да бих волио да не мора да се ампутира, али да бих више волио да живим", прича Живко за Курир.

Операција је трајала девет и по сати, након тога му је саопштено да ће му поново скратити ногу, али да ће и рука бити ампутирана. То је све посљедица струјног удара.

Свијет

Медведев одликован Орденом за заслуге за отаџбину

"Прихватио сам то. Чак 13 доктора је ушло у собу и знао сам да није шала са мном, био сам свјестан посљедица. Прве три недјеље ништа нисам јео, а 40 дана сам имао екстремне болове, ријетко који човјек би то могао да истрпи. У 24 сата спавао сам 10 минута најдуже. Лежао сам на одјељењу пластичне и реконструктивне хирургије 60 дана, послије тога сам пребачен на рехабилитацију, гдје сам све укупно провео 150 дана у болници", присјећа се.

Мотало му се по глави шта ће, како ће, да ли ће да седи у колицима, како ће то изгледати... Послије два дана размишљања рекао је себи да се никада предавао у животу није, те да неће ни тад. Није падао у депресију, нити је попио лијек за смирење.

Живко је, како истиче, имао подршку родбине и пријатеља, али је сам себи највише помогао.

"Онима који пролазе кроз нешто слично поручио бих да дигну главу и да се труде. Живот је борба и треба се борити, од сједења и скривања нема ништа. Само главу горе", поручује.

Регион

Пијан мушкарац пао са балкона и погинуо

"Сваки дан сам се трудио, остајао сам дуже на вјежбама и видео да напредујем. Нисам давао никоме ништа да ми помогне, јер сам желио сам себе да оспособим. Постигао сам добре резултате. Нико не може помоћи човјеку колико он може сам себи. Од плакања и скривања у ћошку нема ништа. У међувремену сам добио протезу за ногу, а за руку нешто касније јер је рана спорије зарастала. Са рехабилитације сам изашао на ногама - истакао је Живко.

Након шест мјесеци почео је да се бави стрељаштвом, постигао је добре резултате.

"Почео сам и да радим послије годину дана, радио сам као административни радник, а у инвалидску пензију сам отишао 2018. године. Ништа ме није спрјечавало да нормално функционишем. Захвалан сам богу што сам уопште остао жив", закључио је овај борац, који се оженио седам година након несреће.