Аутомобил лежао у ријеци скоро четири године: Када је механичар отворио мотор уследило је велико изненађење

Међутим, искусног механичара Ерика, познатог по Јутјуб каналу „Ај Ду Карс“(I Do Cars), у унутрашњости агрегата сачекала су два изненађења. Прво је показало колико моторно уље може да заштити метал, а друго је отворило питање да ли је аутомобил заиста случајно завршио у ријеци.

Рђа само споља

Године проведене под водом оставиле су озбиљне посљедице. Спољашњост мотора била је прекривена корозијом, поједини дијелови потпуно су пропали, а сваки наредни корак растављања захтијевао је много стрпљења.

Ипак, испод зарђале површине слика није била онаква какву је Ерик очекивао. Тамо гдје се задржао слој моторног уља, металне компоненте биле су дјелимично заштићене од воде. Управо је уљни филм успорио процес корозије и сачувао поједине дијелове знатно боље него што би се могло претпоставити послије вишегодишњег боравка на ријечном дну.

Највеће изненађење била је радилица. Механичар је процијенио да би она, упркос свему што је претрпјела, могла да буде обновљена и поново употријебљена. Међутим, један други детаљ убрзо је потиснуо причу о невјероватно очуваним дијеловима у други план.

Чудан траг у мотору

Ерик је приликом прегледа вентилског механизма открио да недостаје једна потисна шипка. Истовремено, одговарајућа клацкалица вентила није имала очекивану напетост. Такав недостатак није могао да буде једноставно приписан води, рђи или дугом стајању аутомобила.

Појавила се могућност да је Камаро имао озбиљан проблем и прије него што је потопљен. Механичар је претпоставио да је можда дошло до квара подизача вентила, који може да изазове непријатно лупкање мотора и захтијева скупу поправку.

Према његовој теорији, неко је могао намјерно да уклони потисну шипку како би проблематични вентил престао да ствара буку. Аутомобил би и даље могао да се креће, али мотор не би радио правилно јер у једном цилиндру не би долазило до сагоријевања.

Сумњу је појачао још један траг. Поклопац вентила скинут је необично лако, што је указивало на могућност да је неко већ отварао мотор прије него што је Камаро завршио под водом.

Крађа и осигурање

Права мистерија почела је тек када су трагови из мотора повезани са историјом возила. Према подацима из извјештаја компаније Карфакс, које преноси „Аутоблог“, истог дана наводно су забиљежени пријава крађе и исплата осигурања.

Ерик је зато изнио теорију да је власник можда желио да избјегне скупу поправку. Према његовој претпоставци, аутомобил је могао да буде пријављен као украден, а потом намјерно одвезен у ријеку како би био проглашен потпуно уништеним.

Овакав сценарио звучи попут заплета криминалистичког филма, али није потврђен. Ријеч је искључиво о сумњи коју је механичар изнио на основу недостајућег дијела, трагова ранијег отварања мотора и података о осигурању. Нема доказа да је Камаро заиста намјерно потопљен.

Уље спријечило пропадање

Растављање мотора ипак је пружило занимљив одговор на питање како су поједине компоненте преживјеле готово четири године под водом. Заштитни слој уља спријечио је непосредан контакт дијела метала са водом и тако успорио његово пропадање.

Важну улогу могао је да има и тренутак у којем је аутомобил потопљен. Када угашен мотор заврши под водом, штета се развија другачије него када агрегат током рада усиса велику количину воде.

У том случају може да дође до хидрауличког удара. Пошто вода практично не може да се сабије попут мјешавине ваздуха и горива, кретање клипа може нагло да буде заустављено, што доводи до савијања клипњаче и тешких оштећења у унутрашњости мотора.

На пронађеном V8 агрегату највећу штету, по свему судећи, направиле су године проведене у води. Ипак, прича о овом Камару постала је занимљива због онога што је преживјело – али и због трагова који су отворили питање зашто је аутомобил уопште завршио на дну ријеке.

(Курир)