НАСА астронаути Суни Вилијамс и Буч Вилмор коначно су на земљи од прије три дана, након чак девет мјесеци проведених на Међународној свемирској станици.
Са њима су слетјели и НАСА астронаут Ник Хејг и руски космонаут Александар Горбунов.
Били су у свемиру девет мјесеци дуже него што је требало да буду.
Њихов долазак на Земљу је одложен након што је летјелица наишла на толико озбиљне проблеме да њихов повратак није био безбједан.
У неизвјесним и потенцијално изазовним ситуацијама, попут оне са којом су се Вилијамс и Вилмор суочили, каже се да одржавање рутине, може помоћи.
"Рутине нам пружају осјећај стабилности", каже Психолошко удружење Онтарија. Додају да су истраживања показала да вјежбање може бити основа здраве рутине, доприносећи и менталном и физичком здрављу.
"Постоје истраживања која сугеришу да ритам може помоћи људима да се фокусирају и смире", рекао је психолог Џоел Двоскин за ЦНБЦ.
Вилијамс је, иначе, трчала маратон у бестежинском стању 2007. године. Била је једна од 24.000 такмичара на Бостонском маратону, а трци се придружила са Међународне свемирске станице, удаљене 300 километара. Тада је постала прва особа која је трчала маратон у свемиру.
Опоравак НАСА астронаута, према ријечима стручњака, могао би да потраје и до три мјесеца. Стентон Герсон, стручњак који проучава како свемирска путовања утичу на људске ћелије, рекао је да је Вилијамс изгледала много слабије од свог колеге Буча Вилмора.
"Она је имала више проблема са устајањем него други астронаут. То би могло бити зато што је заиста тешко одржати мишићну масу у свемиру без гравитације. Нема разлике у мишићној маси у свемиру јер нема стреса и напрезања због гравитације, па самим тим ни вјежбе. То значи да када радите згибове и склекове, они не активирају мишиће исти начин као што би то био случај на Земљи".
