Истраживања показују да звијезде налик Сунцу испуштају огромне супербакље отприлике једном у 100 година, а те соларне бакље упоређују се по ослобођеној енергији са експлозијом билион хидрогенских бомби.
Научници њемачког Института "Макс Планк" проучавали су 56.450 звијезда користећи податке свемирског телескопа Кеплер, како би истражили тај феномен.
Соларне супербакље настају усљед наглог ослобађања магнетне енергије, проузрокујући зрачење и излив материје. Научници су идентификовали 2.889 супербакљи у 2.527 звијезда, откривајући да су ти догађаји 10 до 100 пута чешћи од претходних процјена.
"Били смо јако изненађени да су звијезде налик Сунцу склоне тако честим супербакљама“, изјавио је др Валериј Васиљев, главни аутор студије која је објављена у часопису "Сајенс“.
Наше Сунце дијели карактеристике температуре и свјетлост с тим звијездама, што указује на слично понашање наше матичне звијезде. Међутим, ниједна супербакља се није догодила у прошлом, 20. вијеку.
"Не можемо посматрати Сунце хиљадама година. Умјесто тога, међутим, можемо пратити понашање хиљада звијезда врло сличних Сунцу у кратким временским раздобљима. То нам помаже да процијенимо колико се често појављују супербакље“, објаснио је професор Сами Соланкис са Института "Макс Планк“.
Кад би једна таква супербакља погодила Земљу, њени би учинци били разорни и пореметили би електричне мреже, комуникационе системе и сателите. Чак је и Карингтонов догађај из 1859. године, проузрокован соларном бакљом 100 пута слабијом од супербакљи, запалио телеграфске системе и освијетлио небо широм свијета.
"Нови подаци су јасан подсетник да су чак и најекстремнији соларни догађаји дио Сунчевог природног репертоара“, истакла је др Натали Кривова са Института "Макс Планк“ и коаутор наведене студије, пренио је "ИФЛ Сајенс“.
