Тамна материја и тамна енергија су двије кључне компоненте које обликују наш универзум. Док тамна материја дјелује као гравитациона сила која држи галаксије заједно, тамна енергија дјелује као репулсивна сила која убрзава ширење универзума.

Тамна енергија "развлачи" свемир. Још увијек не знамо зашто је то тако, али готово 70 одсто енергије у свемиру је тамна енергија и тај проценат расте сваког дана.

Постојање тамне енергије значи да количина материје у свемиру не одлучује о његовој судбини. Умјесто тога, тамна енергија контролише космос убрзавајући његово ширење. Иако су ове силе још увек мистериозне и недовољно истражене, оне играју кључне улоге у обликовању космоса какав познајемо.

Већи дио 20. вијека астрофизичари нису могли да се сложе који од четири могућа сценарија за крај нашег универзума би могао да буде највероватнији – Велико смрзавање, Велико сажимање, Велика промјена или Велики расцјеп.

Све се промјенило на крају када су два супарничка тима астрофизичара 1998. утврдили - свемир се шири и убрзава!

Нормална материја и енергија не могу тако утјецати на свемир. Ово је био први доказ потпуно нове врсте енергије назване "тамна енергија", која се није понашала као ништа слично у свемиру.

Четири могуће судбине нашег универзума још увијек су предмет истраживања и дебате међу научницима.

Велико замрзавање (Big Freeze)

Велико замрзавање је један од најприхваћенијих сценарија за крај универзума. Према овом сценарију, универзум ће наставити да се шири све док не постане превише хладан да би подржавао било какву форму живота. Галаксије ће се удаљавати једна од друге, звијезде ће се гасити, а температура универзума ће се приближити апсолутној нули (0 степени Келвина или – 273.15 степена Целзијуса). Распршиће се чак и традиоактивне честице, а космос ће постати уједначено хладан, мртав и празан.

Велико сажимање (Big Crunch)

Велико сажимање је сценарио супротан од Великог замрзавања. Према овом сценарију, ширење универзума ће се зауставити и он ће почети да се смањује због гравитационе силе. На крају, сав материјал у универзуму ће се скупити у једну тачку, што ће резултирати колапсом универзума у себе.

За свемир који садржи нормалну материју и свјетло, више материје значи више гравитације која повлачи све натраг и успорава ширење. Све док количина материје не пређе критичну тачку, свемир ће наставити да се шири заувијек, док не умре од смрзавања.

Уколико у свемиру буде превише материје, међутим, ширење ће се успорити и стати. Свемир ће почети да се сажима и постаје све мањи и мањи, гушћи и топлији, завршавајући у тешко појмљивом компактном Инферну, на супротној страни од Великог праска – у Великом сажимању, када би се ширење универзума успорило и на крају преокренуло, узрокујући колапс универзума самог у себе.

Велики расцјеп (Big Rip)

Велико кидање или Велики расцјеп је сценарио у којем тамна енергија, која узрокује убрзано ширење универзума, постаје све јача. На крају, она ће постати толико јака да ће надвладати све гравитационе силе, што ће довести до кидања галаксија, звијезда, планета, па чак и атома.

Иако је Велики расцјеп тренутно вјероватнији сценарио, научници још увијек истражују природу тамне енергије и њене ефекте на универзум. Како буду напредовали у разумевању ове мистериозне силе, биће у бољој позицији и да предвиде коначну судбину универзума.

Велики одскок (Big Bounce)

Велики одскок је теорија која сугерише да универзум пролази кроз циклусе ширења и скупљања. Према овом сценарију, након Великог сажимања, универзум би могао поново да се шири у новом Великом праску. Овај циклус би се могао да се понавља бесконачно, преноси Политика.

Пратите нас и путем Вибера