Вјеровање каже: Сутра добро пазите ко вам први улази у кућу

Овај дан носи снажну симболику почетка, али и упозорење да се пажљиво гледа какву енергију уносимо у свој дом и живот. У народу се вјерује да оно што се тог дана догоди може наговијестити каква ће бити година пред нама.

Ко је био Свети Игњатије Богоносац

Свети Игњатије Богоносац један је од најзначајнијих светитеља ране хришћанске Цркве. Био је епископ Антиохије и непосредни ученик светих апостола. Црквено предање га памти и као дијете које је Исус Христос узео у наручје, говорећи да само они који постану попут дјеце могу ући у Царство небеско.

Надимак Богоносац добио је јер је, према учењу Цркве, носио Бога у свом срцу и свједочио вјеру без страха. У вријеме цара Трајана осуђен је због хришћанства и одведен у Рим, гдје је страдао мученичком смрћу. Његове посланице и данас имају посебно мјесто у православном учењу о Цркви, вјери и страдању.

Игњатиндан и строги пост

Празник Светог Игњатија Богоносца обиљежава се 2. јануара по новом календару, у вријеме Божићног поста. Због тога се овај дан увијек пости, а вјерници га проводе у уздржању, молитви и тишини.

У народу се вјерује да тог дана не треба започињати велике послове нити доносити важне одлуке. Акценат је на смирењу и припреми за велике празнике који слиједе.

Ко први улази у кућу

Једно од најраспрострањенијих народних вјеровања везаних за Игњатиндан односи се на прву особу која тог дана уђе у дом. Сматра се да та особа симболично доноси дух године која долази.

Због тога се обраћа пажња да то буде неко миран, поштен и добронамјеран. У народном тумачењу, овај обичај подсјећа домаћине да размишљају о томе кога пуштају у свој живот, али и какве мисли, ријечи и намјере носе у себи.

Обичај повлачења дјеце за уши

У појединим крајевима сачувао се и обичај да се дјеца на овај дан благо повуку за уши, уз изговарање жеља за здравље, раст и дуг живот. Овај обичај нема црквено поријекло и никада није био дио богослужења.

Црква учи да се дјеца не штите симболичним гестовима, већ молитвом, благословом, љубављу и правилним васпитањем. Зато се данас овај обичај или потпуно напушта, или се своди на благ додир и лијепу ријеч.

Народно вјеровање - кокошји Божић

У народној традицији вјеровало се да је овај дан посебно важан за кокошке и домаћу живину, јер се сматрало да од начина на који се празник обиљежи зависи њихово здравље, носивост и опстанак током године. Отуда и назив који се задржао у народу - "кокошји Божић".

Шта се радило на "кокошји Божић"

У селима се пазило да се тог дана:

- Не кољу кокошке, како се "не би сјекла срећа у кући"

- Не износи пепео и ђубре из дворишта, да се не однесе благостање

- Живина добро нахрани, често зрневљем или кукурузом, уз тишину и мир

У неким крајевима домаћице су посипале жито око кокошињца, вјерујући да ће се тако кокошке држати дворишта и бити плодне.

Дан за мир у кући и тишину у срцу

Свети Игњатије Богоносац у народном вјеровању важи за дан унутрашње припреме. Сматра се да не треба расправљати, подизати глас нити уносити немир у дом. Мир у кући тог дана, вјерује се, доноси спокој током цијеле године.

(Она.рс)