Ископали 146 скелета да упореде ДНК Срба и Хрвата, резултати запањујући

У овом истраживању учествовало је чак 70 научника, од чега више од 30 из Хрватске - међу њима и угледни антрополози, генетичари и историчари. Они су реконструисали и анализирали потпуне геномске податке 146 древних људи ископаних углавном на територији данашње Хрватске и Србије, а резултати су показали да смо сличнији него што смо и претпостављали.

Пар из Србије провалио у стан у Будви, па украли новац и накит

Сличне резултате показала је иста студија која се позабавила сличношћу генетског материјала Срба и Албанаца.

Римско насљеђе

Научници су заједничким радом направили генетску реконструкцију историје Балканског полуострва током првог миленијума после Христа. Само из Хрватске је коришћено 58 узорака са више античких и средњовјековних налазишта.

Студија се фокусирала на период римских освајања и владавине на овим просторима (отприлике од 1. до 400. године нове ере) и на период сеобе народа и раног средњег вијека (од 400. до 900. године). Већина узорака потиче управо из тих периода.

Они су добијени из римских урбаних центара попут Задра, Виминацијума (данашњи Костолац у Србији), Сиска, Осијека и Ниша, али и из мањих руралних заједница које су преовладавале у раном средњем вијеку, као што су Бојна, Нуштар, Јагодњак и други локалитети.

Најновији детаљи ликвидације Срба у Боливији: Звјерски мучени па побијени, комшије чуле крике

Неколико узорака је и млађег датума - најновији су из Лепенског вира у Србији из 15/16. века и из Косиња у Лици из 17/18. вијека.

Велике демографске промјене

Након што је Римско царство у 6. вијеку трајно изгубило контролу над Балканом, студија открива да је услиједио масован долазак људи генетски сличних савременим популацијама словенског говорног подручја источне Европе.

Њихов генетски траг данас чини између 30 и 60 процената поријекла данашњих балканских народа - што је једна од највећих и трајних демографских промјена било гдје у Европи раног средњег вијека.

Ћосић: Потези радикалних исламиста узнемирују јавност

Како истиче др Марио Новак са Института за антропологију, ово је заправо пилот-студија, јер су под вођством Универзитета Харвард већ у току обимнија истраживања о генетској историји савремених становника југоисточне Европе и Словена уопште.

Генетско насљеђе Балкана

"Овим истраживањем добили смо непобитне биолошке доказе о масовном насељавању људи и заједница које говоре словенским језицима током раног средњег вијека, све до Грчке и Егејских острва. Већина генетског насљеђа данашњих становника Балкана потиче управо из тих сеоба. Према садашњем степену истражености, словенска генетика чини 50–60% генетског насљеђа Хрвата и Срба, док се према југу тај проценат смањује", објашњава Новак.

Боксер у припремама једе плаценту и пије млијеко своје супруге

Он додаје да је у наш генетски код уграђен и значајан дио насљеђа прастановника овог подручја - од бронзаног и гвозденог доба до римских досељеника из различитих крајева Царства.

Анализа древног ДНК тако показује да су, без обзира на данашње границе, популацију Балкана обликовали заједнички демографски процеси.