Је ли ово кључ за лијечење деменције? Студија на мишевима нуди нову наду

Потврђена кључна веза

„Овај рад је први који успоставља узрочно-посљедичну везу између митохондријске дисфункције и симптома повезаних с неуродегенеративним болестима, сугеришући да би ослабљена митохондријска активност могла бити у исходишту почетка неуронске дегенерације“, појаснио је Ђовани Марсикано, неуронаучник с Француског националног института за здравље и медицинска истраживања (INSERM).

Здравље

Чили паприке повећавају ризик од деменције: Ево коју још храну треба избјегавати

Да би доказали ту кључну везу, тим је развио посебан алат назван mitoDREADD-Gs. Он функционише попут прекидача за „паљење“ митохондрија, а активира се помоћу лијека клозапин-N-оксид (CNO).

Преокретање симптома у лабораторији

Овај иновативни механизам тестиран је на генетски модификованим мишевима који су показивали симптоме сличне деменцији, као и на људским ћелијама узгојеним у лабораторији. Резултати су били изванредни: проблеми с памћењем и моториком, који су били узроковани дисфункцијом митохондрија, успјешно су преокренути.

Здравље

Ово поврће смањује ризик за настанак деменције

Научници су отишли и корак даље. Прво су мишевима лијековима намијерно ограничили активност митохондрија, а затим су помоћу свог алата уклонили та ограничења. Тиме су додатно потврдили да су управо митохондрији у средишту проблема.

Пут према новим терапијама

Иако развијени алат сам по себи није лијек за људе, експерименти су пружили непроцјењива сазнања која би могла бити темељ за будуће терапије.

„У коначници, алат који смо развили могао би нам помоћи идентификовати молекуларне и ћелијске механизме одговорне за деменцију и олакшати развој ефикасних терапијских циљева“, истиче биолог Етијен Ебер Шателен са Универзитета Монктон у Канади.

Здравље

Креатин може да помогне код Алцхајмера?

Истраживачи планирају тестирати овај приступ и на другим врстама неуродегенеративних болести, па чак и на психијатријским поремећајима. Сљедећи корак биће развој сигурних лијекова за људе који би могли опонашати учинак овог алата. С обзиром на сложеност деменције и бројне факторе ризика, истраживање митохондрија отвара један потпуно нови угао гледања на проблем.

Дугорочни потенцијал

Једно од кључних питања на које научници сада траже одговор јест како би „суперпуњење“ митохондрија функционисало дугорочно и је ли то реална опција за лијечење болести попут Алцхајмера.

„Наш рад сада се састоји од покушаја мјерења учинака континуиране стимулације митохондријске активности како бисмо видјели утиче ли то на симптоме неуродегенеративних болести и, у коначници, одгађа ли неуронски губитак или га чак спријечава ако се митохондријска активност обнови“, закључује неуронаучник Луиђи Белокио из INSERM-а.

Цјелокупно истраживање објављено је у престижном часопису Nature Neuroscience.

(Индекс)