Енкриптована комуникација представља начин заштите података у коме се информације претварају у код како би постале нечитљиве за све сем пошиљаоца и примаоца. То могу бити било које "треће стране", као што су органи власти или хакери, који енкриптовану поруку виде само као низ карактера и бројева, каже ИТ стручњак Стефан Јанчић. Јанчић објашњава како је за дешифровање, конкретно декрипцију, потребан енкрипциони кључ.
Иако се појам енкриптована комуникација све чешће чује, он није сасвим одомаћен у свакодневном говору, али примјена енкрипције јесте дио свакодневнице "обичног човјека".
"Сви користимо услуге апликација Вацап, Вибер, Инстаграм, Метин Месинџер, коју год. У свакој постоји неки ниво енкрипције, питање је само колико су кључеви безбједни", каже Јанчић за Убрзање додајући да се та енкрипција, тј. заштита разликује од апликације до апликације.
Примјер за који се "енкриптована комуникација" најчешће везује јесте Телеграм, преноси Убрзање.
"Телеграм има једну од бољих енкрипција, али шта је суштина? Телеграмов оснивач, Павел Дуров, није заправо хтио да подијели своје кључеве на примјер са институцијама. То је била ставка која је Телеграм издвојила као апликацију на тржишту. Људи су могли да објављују информације из руско-украјинског сукоба, да фотографишу, да снимају, да шаљу по групама. Заправо тад је и кренуо бум Телеграма", објашњава саговорник.
Додаје да је раније Телеграм учествовао у борби против тероризма, тако што је уз судски налог предавао одређене метаподатке, као што су ИП адресе, бројеви телефона и слично, за дописивања корисника који су били под истрагом, те да је проширен опсег криминалних активности на чијем ће рјешавању сарађивати.
"Није хапшење Дурова допринијело 'паду' Телеграма, само је довело до једне измјене које може сутра некога да кошта слободе", каже уз даље објашњење: "Сад кад је пуштен на слободу уз кауцију, уз забрану напуштања Француске и обавезу јављања полицији, мора да сарађује и за друге криминалне активности, не само тероризам."
Такозвано "давање кључа" за енкрипцију, односи се на одређене кориснике, чија се комуникација декриптује на основу корисничког ИД-а.
"Постоји посебно одређено људство које убацује те енкрипционе кључеве. То значи да енкрипција има заштиту и софтверски и физички. То у неким случајевима није само један кључ, може да буде више хардверских уређаја", каже Јанчић додајући да се кључеви не предају, већ да се декриптоване поруке "извозе" трећим странама на захтјев, те да се на тај начин чува сигурност система.
Подсјећа на познате чињенице да је број корисника популарних апликација за размјену порука велики, те да су милијарде корисника на свијету који се дописују сваког дана, а да би се "скидање заштите" могло тражити за појединца који је под истрагом.
"Значи уколико су под криминалистичком истрагом, компаније имају право да те податке дају. Као што, на примјер, Гугл ради већ годинама, годинама уназад. Икс је исто то урадио зато што му је било запријећено да буде банован са америчког тржишта, значи сви су у неку руку били условљени да то ураде", наводи саговорник.
Коме је енкриптована комуникација потребна?
"Практично свима", одговара без премишљања, "заправо зато је толико и доступна."
"Нама заштита значи уколико, на примјер, некоме у чет шаљемо своје приватне податке, попут броја картице или броја личне карте. То може бити неко близак - рођак, пријатељ или супружник. Ако треба нешто да одради за вас, пошаљете му свој приватан документ ту и очекујете да буде безбједан, јер иде тачно намијењеном лицу", објашњава уз напомену да је принцип енкрипције који се користи за апликације тзв. енд-то-енд енкрипција.
"Чим кликнете сенд, порука се енкриптује и таква се шаље у етар. Из етра дође до мог пријемника у телефону. Када дође у моју апликацију, она је већ декриптована", наводи.
Такође напомиње да је иста врста заштите неопходна у корпоративном свијету, поготово због конкуренције.
