Никола се родио 10. јула 1856. године у малом селу Смиљан у Лици која је припадала Војној крајини, граничном подручју Аустријског царства. Тесла је крштен у српској православној цркви Светог Петра и Павла у Смиљану као Николај, а име је добио по свом дједу.

Николин отац, Милутин, био је српски православни свештеник. Рођен је 1919. године у породици граничара Војне крајине и био је образован човек, врло надарени писац и поета који је поседовао богату библиотеку у којој је и Никола проводио своје детињство читајући и учећи стране језике. Борисе се за српску школу и цркву, и писао у корист слободе Срба на православну веру у Аустријском царству за новине „Србски Дневник“.

Теслина мајка Георгина, коју су сви звали Ђука, потиче из знамените српске породице Мандић из Грачаца. Била је најстарија ћерка свештеника Николе Мандића, грачачког проте, у породици у којој је било осморо деце. Двојца синова проте Николе, Николини ујаци, били су православни свештеници. Ђука, иако је била неписмена, била је врло практична жена, па је измислила многа корисна оруђа за домаће послове. Имала је необично добро памћење. Без грешке понављала је хиљаде стихова српских народних песама и препричавала Николи „Горски вијенац”.

Никола је имао брата Данета и сестре Ангелину, Милку и Марицу. Дане је погинуо тако што је пао са коња када је Никола имао пет година. Ова смрт унесрећила је Николије родитеље и бацила сенку цео његов живот. Дане је био изузетно надарено дете и сваки успех који би Никола постигао након његове смрти само је подсећао родитеље на смрт његовог брата. Због ових тужних околности, Никола је био веома несигуран дјечак.

Презиме Тесла и поријекло породице

Постоји више теорија о поријеклу породице Тесла. Према једној, Тесле воде поријекло од Драганића из Бањана, а према другој од Комненовића из Бањана у Старој Херцеговини. Према предању, Комненовићи су зидали цркву приликом чега су се посвађали са мајсторима услјед чега је дошло до крвавих обрачуна. Као резултат тога, дио Комненовића се преселио са Тупана у други крај Бањана због чега су их прозвали Чивије (ексери) који и данас живе у Бањанима, док се други дио одсељава у Лику и прозвани су Тесле по тесли, врсти тесарског алата.

По наводима Јована Дучића, Тесле су поријеклом из Старе Херцеговине, од племена Рудињани из села Пилатовца. Постоји још једна теорија која каже да је један Николин далекој предак имао истурену горњу вилицу, па је изгледало да горњим зубима може да сјеће као тесла. Добо је надимак Тесла, а то је касније постало породично презиме.

Године 1870, када је имао 14 година, преселио се у Карловац код тетке и тече како би похађао вишу гимназију. Завршио је пре времена, за три године. „Под утицајем мог професора физике, веома сам се заинтересовао за електрицитет”, причао је Никола много година касније. У Карловцу се приликом великих поплава Никола заразио маларијом због великог присуства комараца, од које је дуго боловао.

Након завршене матуре вратио се у Госпић и већ први дан разболео од холере, а још увијек није потпуно оздравио од маларије. Боловао је девет мјесеци и лежао у кревету готово непокретан. Његово стање било је такво да су љекари очајавали. Његов отац је иначе жељо да Никола постане свештеник, али у тим околностима успио је да убиједи оца да му обећа да ће га умјесто на богословију уписати на студије технике.

- Снага ме је потпуно напустила, и по други пут сам се нашао на самрти. У једном од тренутака, за које сам мислио да су ми последњи, мој отац је упао у собу. Још и данас памтим како је био блед док је покушавао да ме обрадује. „Можда бих”, рекао сам му, „могао оздравити кад би ми дозволио да студирам технику”. „Ићи ћеш у најбољу техничку школу на свијету”, свечано је изговорио и ја сам знао да он то заиста мисли… На свеопште изненађење, васкрсао сам као Лазар - испричао је Тесла више година касније.

Милутин Тесла успио је да слабашног сина ослободи војне обавезе. Када се опоравио од болести, Никола је отпутовао у Грац гдје се уписао на студије електротехнике 1875. године. У то вријеме већ је говорио 9 језика, а имао је само 19 година. Учитељ је готово сваки тренутак, спавао само 4 сата дневно и испите полагао са највишим оцјенама.

Напуштање студија и проблеми са коцком

Професори су се бринули јер је Никола превише учио, а колеге су почеле да га задиркују због опсесивног учења. Баш у то вријеме, он почиње да истражује оно што ће бити његов највећи изум – наизменичну електричну струју. Међутим, почиње да се коцка трошећи новац за школарину на лоше улоге и задужујући се. Напустио је школу прије него што је дипломирао 1878. године и одлази у Марбург (данашњи Марибор) гдје добија посао код неког инжењера.

Прекинуо је све везе са ближњима јер се осјетио понижено због неуспјеха који је доживио. Отац је након неког времена успио да му уђе у траг и враћа га у Госпић гдје Никола почиње да ради као наставник у Реалној гимназији. Убрзо након повратка кући, отац му је преминуо 30. априла 1879. године, а Никола наредне године одлучује да се пресели у Праг и тамо оконча студије, према оčeвој жељи.

Наредне године напустио је студије не желећи да више буде терет својој сиромашној породици. Преселио се у Будимпешту гдје се запошљава у телекрафској компанији под називом „Америчка Телефонска Компанија”. Ту су му постала доступна нека од највећих свјетских открића, а међу њима и рад Томаса Едисона, па је Никола сате послије посла проводио проучавајући нову опрему у компанији. Тада му се јавља идеја за развој обртног магнетног поља.

Тесла је имао велику способност снажне визуализације, па је могао да види и наjsитније детаље представе коју је стварао у свијести. Захваљујући овоме, он је цијели живот стварао задивљујуће изуме. Међутим, Николов ум који је константно радио није дозвољавао његовом тијелу да одмори, па је често био болестан и физички слаб.

У Париз се сели 1882. године гдје ради као инжењер за Едисонову компанију на пословима унапређења електричне опреме. Убрзо је пословно боравио у Стразбуру гдје је крајем 1883. патентирао индукциони мотор који користи принцип обртног магнетног поља наизменичних струја.

Одлазак у Америку и разлаз са Едисоном

Са препоруком свог шефа у Едисоновој компанији у Паризу гдје је радио, Чарлса Бечелора, у којој је писало: „Ја познајем два велика човјека, а ви сте један од њих. Други је овај млади човјек.”, одлази код Томаса Едисона у Америку. У Њујорк стиже у пролеће 1884. са само 4 цента у џепу јер му је новац био украден на броду и Едисон га одмах запошљава. Поверио му је обнављање и реконструисање својих машина на једносмјерну струју.

Тесли се, међутим, Едисон уопште није допао. Већ у првом разговору био је шокиран Едисоновим питањима о грофу Дракули, што је била алузија на близину мјеста гдје се Тесла родио и Трансилваније. Едисон је чак питао Теслу да ли је икада пробао људско месо, да би Никола ужаснуто одговорио „Не”. Едисон је елитистички посматрао балканске народе сматрајући их варварима, па је Тесла био разочаран овим човјеком и брзо су се развели.

Оснивање своје компаније и добијање држављанства

Године 1886. Тесла је у Њујорку основао своју компанију „Тесла електрично освјетљење и производња” (Tesla Electric Light & Manufacturing). Компанија је била веома успјешна и након годину дана рада представљена је на насловној страни угледног часописа за електротехнику „Electrical Review”. Међутим, компанија је у међувремену почела да пати од унутрашњих проблема. Инвеститори су га отјерали из његове сопствене фирме, а Никола је морао да тражи било какав посао да би преживио.

Радећи као копач канала, оставио је снажан утисак на пословођу својим познавањем технике. Он га је представио инжењеру Алфреду С. Брауну који је са својим пријатељем адвокатом основао компанију која је означила почетак успона Николе Тесле.

Мајчина смрт и боравак у Београду

Боравећи у Паризу, добио је телеграм да му је мајка на самрти. Одмах је отишао у Госпић и затекао мајку непокретну у кревету. Њене посљедње ријечи биле су: „Стигао си Ниджо, поносе мој.” Умрла је 4. априла 1892. године, а Тесла је остао неколико недјеља у Госпићу да одмори.

Тесла је од 1. до 3. јуна 1892. године боравио у Београду. Дошао је на позив Ђорђа Станојевића, физичара, професора и ректора Београдског универзитета. Приредили су му свечани дочек, а примљен је и у аудијенцију код краља Александра Обреновића и том приликом је одликован орденом Светог Саве. Потим је Тесла одржао чувени поздравни говор у данашњој згради ректорта, студентима и професорима београдске Велике школе и рекао:

- Ја сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора, гдје се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу српства у свијету.

У својој лабораторији доказао је да је Земља проводник и вршећи пражњења од више милиона волти производио вјештачке муње дуге више десетина метара. Тврдио је да је у својој лабораторији забележио радио-сигнале ванземаљског поријекла. Научна заједница је одбацила његову објаву и његове податке. Детално је наводио да су сигнали долазили у групама од једног, два, три и четири клика заједно. Тесла је касније проводио дио живота покушавајући да пошаље сигнал на Марс.

Банкрот и сукоб са Марконијем

Наредне године се враћа у Њујорк јер је исцрпио све фондове и није могао да плати рачуне своје лабораторије у Колорадо Спрингсу. Ушао је у сукоб са Марконијем, италијанским проналазач који је експериментисао са бежичном телегафијом, а коме је приписана заслуга за откриће радија. Тесла је, с друге стране, инсистирао и захтијевао право на проналазач радија.

Маркони ће чак 1909. године добити Нобелову награду за рад у области радија. Године 1915, Тесла подноси тужбу против Марконија, тражећи судску заштиту својих права на радио, међутим већ 1916. је банкротирао због великих трошкова. Теслин рад ће бити заборављен, иако је на крају одлуком америчког Врховног суда он проглашен за правог проналазача радија 1943. године, годину дана након своје смрти.

Усамљеност у посљедњим годинама живота

Часопис „Time” је 1931. године на насловној страни објавио Теслину слику на његов 75. рођендан. У својим последњим годинама живота, био је опсједнут уредношћу, избјегавао је руковање јер се плашио микроба и зараза и постао је опсједнут бројем 3. Не би одсједао у хотелској соби чији број није дијив са бројем 3, захтијевао је да се поред тањира увијек поставе три платнене салвете прије сваког оброка, итд.

Био је веома усамљен и волео је да проводи вријеме са голубовима. Шетао је парковима, хранио их и њежно их дозивао, а у својој хотелској соби негујући болесне голубове. Голубови су му слободно прилазили, а често и слетали на рамена.

Тесла се није женио и није засновао породицу. Све вријеме је живио у хотелима, у вријеме када је добро зарађивао, то су били најбољи и најскупљи хотели. У старости је живио скромно, а последњи хотел у коме је живио био је „Њујоркер”.

Вјера и смрт

"Смрт не постоји, а самим тим сазнањем, нестаје и страх од исте. И запамтите: ниједан човјек који је постојао није умро. Претворили су се у свјетлост и као такви постоје и даље. Тајна је у томе да се те свјетлосне честице врате у првобитно стање. Враћање у неку од претходних енергија. Христ и још неки знали су ту тајну. Ја сам трагао за тим како да се очува људска енергија. Она је један од видова свјетлости у Души, понекад равна врхунском небеском свјетлу. Нисам трагао за тим ради себе, већ ради добра свих. Вјерујем да ће моје откриће учинити људима живот лакшим и сношљивијим и усмјерити их на духовност и моралност", говорио је Никола о вјери.

Пратите нас и путем Вибера