У лабораторијским условима успјешно је створена пета форма материје, Босе-Ајнштајнов кондензат (БЕЦ). Овим револуционарним експериментом потврђена је једна од најзагонетнијих претпоставки Алберта Ајнштајна.
Истраживачи са Универзитета Колорадо у Болдеру су око 70 година касније показали да су Босе и Ајнштајн били у праву.
БЕЦ је првобитно развијен 1995. године, али су недавна истраживања, додатно унаприједила ово постигнуће.
Напредак у овој области пружио је нове увиде у квантну механику и физику, које су предвидјели Ајнштајн и индијски физичар Сатјендра Босе 1920-их година.
Од тада су различити развојни кораци учинили БЕЦ-ове кључним алатима за истраживање квантних карактеристика атома.
Босе-Ајнштајнов кондензат
Када честице познате као бозони настањују исто квантно стање и стопе се у јединствену јединицу са заједничким особинама, ствара се БЕЦ. Као резултат, атомско понашање постаје хаотично, али координисано, слично "суператому" који се супротставља прихваћеној физици.
Научници могу да истражују особине као што су суперфлуидност, у којој материја тече без трења, и квантну испреплетеност, гдје честице остају повезане чак и на великим удаљеностима.
Према истраживању, развој овог диполарног БЕЦ-а отвара пут за формирање многих других егзотичних типова материје, укључујући "егзотичне диполарне капљице", самоорганизоване кристалне фазе и диполарне спин течности у оптичким решеткама".
Ипак, овај нови БЕЦ могао би помоћи у остваривању многих потенцијалних примјена, од којих су ово само неки примјери.
Због тачне контроле температуре потребне за довођење атома близу апсолутне нуле, производња БЕЦ-а дуго се сматрала немогућом.
Али захваљујући напретку у магнетском заробљавању и ласерском хлађењу, научници сада могу заиста да разумију ово мистериозно стање материје.
Више од једног вијека након његовог изненађујућег појављивања у познатом свијету физике, мало позната пета форма материје још увијек нас изненађује.
Ајнштајново најчудније предвиђање потврђено и постаје стварност
Средином 1920-их, два астрономска титана, Алберт Ајнштајн и Сатјендра Нет Босе, предвидјели су постојање необичног квантног стања материје које ће касније носити њихова имена: Босе-Ајнштајнов кондензат (БЕЦ).
Великани 20. вијека вјеровали су да би, ако би се честице очувале на ниским густинама и охладиле на веома ниске температуре, само неколико степени изнад апсолутне нуле (-459.67 °Ф), могле да се споје у неодређену цјелину.
Међутим, тада у питању је била само непровјерена теорија у суштој супротности са прихваћеном физиком.
Ајнштајново предвиђање је потврђено 1995. године када су истраживачи са Универзитета Колорадо успјели да генеришу БЕЦ користећи атоме рубидијума.
Истраживачи су за ово значајно достигнуће у квантној физици 2001. године добили Нобелову награду.
Од тада је БЕЦ постао центар за истраживање, пружајући дубоко разумијевање основних питања у вези природе енергије и материје. Откриће БЕЦ-а омогућило је нове истраживачке правце, посебно у областима суперпроводљивости, квантног рачунарства, па чак и разумијевања црних рупа.
Развој БЕЦ-а подстакао је додатну креативност у истраживању квантног свијета. Научници сада истражују потенцијалне примјене БЕЦ-а у областима као што су квантна телепортација и напредни сензори за комуникацију и навигацију.
Помјерајући границе савремене науке, лабораторијска синтеза Босе-Ајнштајновог кондензата потврдила је једно од Ајнштајнових најневјероватнијих предвиђања.
Ово постигнуће има потенцијал да трансформише технологију у наредним деценијама, пише "елдиарио24".
