“Од шесте уре до девете тама наста по свој земљи”, пише у Јеванђељу по Матеју (27:45), описујући тренутке док је Исус висио на крсту.
Јеванђелист биљежи драматичан призор – земљу је прекрила тмина усред дана. Али, како се сада чини, тај потресан библијски опис можда није тек симболички. Ново откриће НАСА могло би том догађају дати и космичку потврду, пише "Њујорк Пост".
Наиме, америчка свемирска агенција објавила је како њихови астрономски модели показују да се у петак, 3. априла 33. године – датуму који многи научници повезују с даном Исусове смрти – над Јерусалимом догодила потпуно помарчење Мјесеца. И не само то – мјесец је, због тог небеског феномена, попримио црвенкасту нијансу, познату као “крвави мјесец”.
Иако наука и религија често иду различитим путевима, ово је један од оних ријетких тренутака у којима се библијски текстови и астрономска анализа готово савршено поклапају.
Помрачење Мјесеца
“Хришћански текстови наводе да се мјесец претворио у крв након Исусовог распећа – што се може односити на помрачење Мјесеца, током које он заиста поприма црвену боју”, навела је НАСА у свом извјештају.
Њихова технологија за праћење кретања небеских тијела прецизно је израчунала да је помрачење било видљиво над Јерусалимом управо недуго након заласка сунца тога дана.
Теорију о помрачењу још су 1980-их изнијели истраживачи са Оксфорда, Колин Хумфреу и Грејем Водингтон, а ових дана поново је постала актуелна – посебно на друштвеним мрежама попут ТикТока, и то уочи Великог петка.
За вјернике, овај податак одјекује попут пророчког одјека из Библије. Дјела апостолска 2:20 биљеже ријечи апостола Петра, изговорене 50 дана након Исусове смрти:
“Сунце ће се помрачити, а мјесец претворити у крв, прије него дође дан Господњи, велик и славан".
Петар се притом позива на још старије старозавјетно пророчанство из Књиге пророка Јоела (2:28–31), које каже: “Сунце ће се претворити у таму, а мјесец у крв, прије него дође дан Господњи, велики и страшан".
Пилатов извјештај
Хамфреyс и Водингтон сматрају како се та пророчанства не односе искључиво на апокалипсу, него на конкретан историјски догађај – распеће. Њихово истраживање додатно подржава и један мање познат текст из апокрифних хришћанских списа – тзв. Пилатов извјештај – који описује сљедеће: “При његову распећу помрачи се сунце, звијезде се покажу, а по свом свијету људи запалише свјетиљке од шесте уре до вечери; мјесец бијаше као крв".
Хамфреyс и Водингтон сматрају како Петрове ријечи из Дјела апостолских директно упућују на Матејево јеванђеље и тросатну таму забиљежену током распећа. Подаци НАСА, истичу научници, помажу реконструисати и повезати те елементе.
Иако су вјерска увјерења и научна тумачења често на супротним странама, ово интригантно подударање отворило је ново поглавље расправа – и међу вјерницима и међу скептицима.
Небо испричало причу
Велики петак увијек се обиљежава два дана прије Ускрса – који пада на прву недјељу након првог пуног мјесеца послије прољетног еквиноцијума.
Према јеванђеоским записима, Исус је васкрсао у недјељу након Паше, што је и разлог зашто је Васкрс нераскидиво везан не само уз Библију, него и уз лунарне циклусе.
А данас, готово двије хиљаде година касније, док НАСА проматра свемир софистицираним рачунарским моделима, многи се питају – је ли небо над Јерусалимом већ испричало причу?
