Научници буше до дна Антарктика: Шта нам блато говори о прошлости?

Драгоцјени узорци ће сада бити анализирани широм свијета како би се утврдио утицај људске активности на Антарктик и нашу планету, извјештава Би-би-си Њуз .

Историја исписана на дну океана

Користећи специјалну бушилицу причвршћену за истраживачки брод, која подсјећа на џиновску машину за вађење језгра јабуке, тим је бушио до дубине до 500 метара. Прикупили су више од 40 дугачких језгара морског седимента са различитих локација широм полуострва, једног од најбогатијих станишта за морски живот на Антарктику и кључног подручја за риболов, туризам и, прије забране 1980-их, индустријски китолов. Прикупљање седимента нуди увид у прошлост, „као уџбеник из историје“, објаснила је вођа студије др Елисенда Балесте са Универзитета у Барселони.

„Оно што сада живи у морима, шта је живјело у морима у прошлости и докази нашег људског утицаја“ забиљежени су у слојевима седимената током вијекова, рекла је она. Анализом и датирањем ових слојева, научници могу да створе детаљну слику историје морског живота Антарктика.

Након сакупљања, језгра су замрзнута на броду и транспортована у лабораторију др Балесте у Барселони. Одатле ће пажљиво одвојени комади антарктичког блата бити послати бројним академским институцијама широм свијета.

Научници ће скенирати и датирати слојеве, открити какву врсту микробног живота садрже, мерити нивое загађења и израчунати колико је угљеника ускладиштено у блату. Све је то део мисије "Convex Seascape Survey", која окупља универзитете и истраживачке институте из цијелог свијета у заједничком напору да боље разумију везу између океана и климе. Клер Ален, океанографкиња у Британском антарктичком истраживању, рекла је да су језгра непроцјењива. „Прије 1950. године, прије него што смо имали могућност да пратимо Антарктик, седиментна и ледена језгра била су једини начин да се стекне утисак о клими или физичким промјенама које су се дешавале“, рекла је она.

ДНК открива утицај китолова

Новоприкупљени узорци за анализу ДНК морају се чувати на изузетно ниским температурама како би се зауставили сви биолошки процеси. „Чувају се на минус 80 степени како би се спријечило њихово пропадање“, објаснио је др Балесте. Ови комади морског дна, замрзнути у времену, биће коришћени за оно што је познато као анализа еколошке ДНК (еДНК). Ово је научна област која омогућава истраживачима да издвоје генетске информације из воде, земљишта, па чак и ваздуха - попут отиска прста живота који је остао у животној средини. Др Карлос Преклер са Универзитета краља Абдулаха у Саудијској Арабији ће водити овај дио истраживања, покушавајући да измјери како је скоро вијек индустријског лова на китове на Антарктику утицао на океан и атмосферу.

Угљеник, када се испусти у атмосферу као угљен-диоксид, загрева нашу планету. Дакле, док се свијет бори да смањи емисије, сваки процес који апсорбује и складишти значајне количине угљеника могао би помоћи у борби против глобалног загријавања. „Знамо да китови имају много угљеника у својим тијелима, јер су огромне животиње“, рекао је др Преклер. Оно што он и његове колеге желе да знају је колико се тог угљеника складишти на морском дну када животиње угину.

„Можемо да измеримо ДНК китова и угљеник у седименту“, објаснио је. „На тај начин можемо да измеримо шта се дешавало пре него што је индустријски китолов уклонио већину китова у Јужном океану“, додао је. Ово ће, кажу научници, пружити меру колико китови, самим својим постојањем и природним животним циклусом, уклањају угљеник из атмосфере и помажу у борби против климатских промена.

(Индекс)