Значајне промјене кроз које пролази мозак током трудноће забиљежене су први пут, захваљујући истраживачима који су обавили прецизно скенирање трудница.
МРИ скенери рађени су сваких неколико седмица од прије зачећа до двије године након порођаја и открили су широко распрострањену реорганизацију у мајчином мозгу, при чему су неке промјене биле краткотрајне, а друге су трајале годинама.
Рад, који је један независни стручњак описао као заиста херојски, утире пут за далеко дубље разумијевање мајчиног мозга у трудноћи. Сада се прикупљају додатни подаци и обављају прегледи других трудница како би се истражили ризици постанталне депресије, вези између прееклампсије и деменције и зашто трудноћа може да умањи мигрене и симптоме мултипле склерозе.
Научници су извели 26 скенирања мозга здраве тридесетосмогодишње жене која је остала трудна путем вантјелесне оплодње и узорке крви како би пратили драматичне скокове хормона током трудноће. Подаци су открили како се мозак мијењао, из седмице у седмицу.
Најочигледније је било стално смањење сиве материје, наборане спољашње површине мозга, током трудноће и привремени врхунац неуронске повезаности на крају другог триместра, преноси РТС.
"Мозак мајке пролази кроз ову кореографску промјену током трудноће и коначно смо у могућности да посматрамо процес у реалном времену", истиче професорка Емили Џејкобс, истраживач у овој студији спроведеној на Универзитету Калифорније у Санта Барбари.
Научници су раније правили снимке женског мозга у различитим фазама трудноће, али најновији рад показује како се могу пропустити привремене промјене које се враћају у нормалу до тренутка када се жена породи.
У чланку објављеном у "Nature Neuroscience", главна ауторка, Лаура Причет, и њене колеге описују како раст хормона, као што су естроген и прогестерон, доводе до значајних физиолошких промјена у трудноћи, утичући на крвну плазму, метаболизам, потрошњу кисеоника и имунитет. Исти хормони обнављају мозак.
Да би боље разумјели шта се дешава, истраживачи су користили прецизну магнетну резонанцу да скенирају мозак др Елизабет Крастил, колегинице са Универзитета Калифорније. Скенирана је прије зачећа, током трудноће и двије године након што јој се син родио у мају 2020.
"Био је то прилично интензиван подухва"“, признаје Крастилова, али додаје да се није осјећала посебно другачије у трудноћи. "Неки људи причају о 'мумијином мозгу' и сличним стварима, а ја нисам искусила ништа од тога", рекла је она.
Скенирање је открило широко распрострањено смањење запремине и дебљине сиве материје, посебно у регионима који су повезани са друштвеном когницијом. Микроструктура бијеле материје, мјера ожичења мозга, достигла је врхунац на крају другог тромесечја прије него што је поново опала. Цереброспинална течност и мождане шупљине познате као коморе су се прошириле. Промјене су биле повезане са порастом нивоа хормона.
Џина Рипон, професор емеритус когнитивног неуро-имиџинга на Универзитету Астон у Бирмингему, у Енглеској, истиче да је у питању био "заиста херојски" пројекат. "Подаци из ове студије илуструју колико нам много недостаје", сматра она.
Др Ан-Мари Д‘Лонж, вођа групе ФемиЛаб у Универзитетској болници у Лозани, назвала је рад "фасцинантним". "Овај приступ не само да ће нам помоћи да мапирамо неуропластичност мајке, већ и да идентификујемо маркере који указују на ризик од постпорођајне депресије, озбиљног стања које се често не лијечи", рекла је она.
