Научници пронашли дио људског тијела за који нико није знао да постоји

Тако су научници тек 2017. године међу органе уврстили мезентеријум, структуру у пробавном систему која је била позната и раније.

Годину дана касније, аустралијски неуронаучник Џорџ Паксинос идентификовао је нови нервни центар у људском мозгу, који не постоји код мајмуна, мада се и даље води дебата о томе да ли је ријеч само о анатомској структури или о физиолошком органу.

Недавно је истраживачки тим са Универзитета у Вирџинији открио потпуно нови дио људског тијела.

Не ради се о новој кости нити о нечему великом и опипљивом. Ово откриће могуће је вид‌јети само под електронским микроскопом, јер је мање од митохондрије, "ћелијске електране", једног од најмањих дијелова у нашим (и животињским) ћелијама.

Нови органел (тако се називају структуре у ћелијама које имају сопствене функције, слично органима у тијелу) добио је име хемифусом. Уочен је током проучавања филамената, ситних структура које помажу ћелијама да задрже облик и д‌јелују попут "носећих стубова" ћелије.

Како је за портал Live Science изјавила доценткиња Сехам Ебрахим, вођа тима који је открио органе, хемифусом је први пут примијећен на микроскопским снимцима гд‌је се стално појављивала форма налик на "Сњешка с марамом" - са мањом "главом" и већим "тијелом" раздвојеним "марамом", односно танком мембраном.

Хемифусом има пречник од свега 100 нанометара. За поређење, када би их 10.000 поредали једног до другог, заузимали би дужину (или висину) од само једног милиметра.

Још није позната функција хемифуса

Прецизна функција овог органела за сада није позната. Тим Сехам Ебрахим, који га је први открио, претпоставља да учествује у разврставању, рециклажи и уклањању протеина у ћелијама.

Ако се та претпоставка покаже тачном, истраживање хемифусома могло би значајно да допринесе проучавању Алцхајмерове болести, једне од најразорнијих болести данашњице.

У раду објављеном у мају 2025. године у часопису "Натуре Communications" научници наводе да хемифусоми могу имати кључну улогу у рециклажи или уклањању ћелијских мембрана.

Пошто овај процес спречава накупљање отпада у ћелијама, истраживачи претпостављају да би хемифусоми могли бити повезани са развојем Алцхајмерове болести.

Познато је, наиме, да болест често настаје као посљедица лошег уклањања абнормалних протеина у мозгу, преноси Нова.

Ебрахимова је изразила жељу да настави истраживања и, говорећи о овом открићу дијела људског тијела, са одушевљењем додала: "Напољу нас вјероватно чека читав свијет који тек треба да откријемо."