Рођен 1856. године у Смиљану, Тесла је изумио многе уређаје, укључујући Теслин трансформатор и радио технологију. Његове идеје о бежичном преносу енергије и данас инспиришу модерна научна истраживања.

Његова открића на подручју електротехнике омогућила су бржи развој човјечанства. Осим што је био генијалан изумитељ, Тесла је био и велики визионар те је често писао о томе како он види будућност.

Аутор књиге “Тесла – дух, дјело, визија”, Бранимир Јовановић, недавно је у емисији "Дан уживо" на телевизији "Н1" описао је како је изгледало његово истраживање о овом значајном научнику. Он је проучавао више од 160 хиљада оригиналних докумената о Тесли.

Јовановић тврди да је Тесла предвидио велике нестабилности у којима се данашњи свијет налази. На истраживању је, како каже, радио више од 40 година. Истакао је и да се у Музеју Николе Тесле у Београду налази невјероватно благо.

“Ријеч је о оставштини од преко 160.000 оригиналних докумената, највећој научној оставштини у свијету. За Ајнштајном је остало око 90.000 докумената, за Леонардом 10.000, а за Гетеом око 80.000”, истакао је.

Јовановић каже да Тесла није био само технолошки геније, већ да је и његово размишљање о будућности оставило велики филозофско-социјални отисак.

Јовановић је описао да је Тесла још прије 100 година упозорио како западна цивилизација настоји ријешити само друштвене проблеме, а да занемарује моралне и духовне аспекте животе. Тесла је западној цивилизацији, ако нешто не промијени, предвидио пропаст.

Јовановић је описао да је Тесла био човјек противрјечности којег су мучили разни особни проблеми.

"Вјеровао је да су душа и дух атрибути тијела те да нестанком тијела нестају и дух и душа”, рекао је овом великом и мистериозном научнику.

“Живио је на нивоу ума и на разини срца. Његов ум припадао је метафизици Запада, али срцем је припадао традицији и православљу”, закључио је Јовановић.