Каталин Карико и Дру Вајсман добитници су Нобелове награде за медицину због својих открића која су омогућила развој иРНК вакцина против вируса корона.
Открића два лауреата, професора Универзитета у Сегедину у Мађарској Каталин Карико и Друа Вајсмана са Универзитета у Пенсилванији, кључна су била у развоју ефикасне иРНК вакцине у борби против пандемије вируса корона.
"Кроз своје револуционарно истраживање, које је фундаментално промијенило наше разумијевање о међусобној вези иРНК и имуног система, лауреати су допринијели развоју вакцина стопом без преседана током једне од највећих пријетњи човјечанству у модерном времену“, саопштио је комитет Нобелове награде.
Секретар Нобеловог комитета Томас Перлман рекао је да су научници били "одушевљени и преплављени емоцијама“ када су их контактирали и обавијестили да су добили награде.
Каталина Карико рођена је у Мађарској 1959. године. Студију о модификацији нуклеобаза РНК спровела је на универзитету у Пенсилванији. Тренутно је професор на Универзитету у Сегедину, као и на оном у Пенсилванији.
Дру Вајсман рођен је у Лексингтону у Пенсилванији, а заједно са Каталин Карико спровео је истраживање о модификацијама нуклеобаза. Тренутно је запослен на Универзитету у Пенсливанији као предавач.
Вакцине прије пандемије
Вакцинација стимулише стварање имуног одговора на одређени патоген. Тиме се олакшава тијелу борба са болешћу ако се у будућности зарази. Вакцине на бази мртвог или ослабљеног вируса постоје већ деценијама, попут оних за полиомијелитис, жуту грозницу, морбиле…
Захваљујући напретку у молекуларној биологији, вакцине засноване на дијеловима, умјесто на читавим вирусима су развијене. Дијелови генетског кода вируса, обично они који кодирају протеине на површини вируса, користе се да стимулишу прављење антитела. Примјери су вакцине против хепатитиса Б и људској папилома вируса.
Такође, компоненте генетског кода могу да се пренесу на безазлени вирус носилац - „вектор“. Овај метод се користи код вакцина против еболе. Када се векторска вакцина убризга, одређени протеин вируса се производи у нашим ћелијама и стимулише имуни одговор против тог вируса.
Ограничења традиционалних вакцина
Производња поменутих вакцина захтијева узгој ћелијских култура на великом нивоу. То је процес који захтијева огромне ресурсе, због чега су ограничене могућности да се такве вакцине развију брзо као одговор на пандемију.
Због тога многи истраживачи већ деценијама покушавају да развију технологију вакцина независно од узгојених ћелијских култура, али је то све доскора било веома изазовно.
Баш зато су дуготрајни напори биохемичарке Каталин Карико и имунолога Друа Вајсмана, који су омогућили ефикасан и брз развој новог типа вакцина заснованог на информационој РНК, утолико важнији.