Научници су помоћу посебне методе снимања забиљежили магнетна поља која се спирално окрећу око сијенке супермасивне црне рупе Сагитариус А* (Стријелац А*, Сгр А*), смјештене у центру наше галаксије.
Прије него што се позабавимо с магнетним пољима црних рупа, било би добро објаснити шта тачно представља фотографија "сјенке" црне рупе.
Док око ње кружи материја, црна рупа се загријава и емитује свјетлост. Тамно подручје у центру овог ужареног прстена је сјенка црне рупе, односно једино што можемо видјети од ње јер је ово тамно чудовиште заправо невидљиво.
Гравитација црне рупе је толико снажна да јој, иза одређене тачке у простору, више ништа не може побјећи.
Не може јој побјећи ни електромагнетно зрачење, попут рендгенског зрака, радиоталаса, свјетлости и слично. Дакле, када снимимо сјенку црне рупе, ухватили смо њен најбољи приказ – с обзиром на то да је, заправо, невидљива.
"На снимку видимо јака, искривљена и организована магнетна поља у близини црне рупе у центру Млијечног пута", рекла је астрофизичарка Сара Исаојн из Центра за астрофизику Харвард и Смитсониан, а преноси "Сајенс Алерт".
"Установили смо да структура магнетног поља Сгр А* невјероватно наликује оној код много веће и моћније црне рупе М87*. Изгледа да су јака и уређена магнетна поља кључна за интеракцију између црних рупа и околног гаса те материје", додала је.
Стручњаци колаборације Ивент Хорајзон Телескоп (ЕХТ) су прије неколико година објавили први снимак црне рупе у историји – односно фотографију њене сенке. Након тога су наставили с прикупљањем података и представили низ слика Сгр А* и М87*. Сљедећи корак је интерпретација тих података како бисмо установили на који начин точно супермасивне црне рупе функционишу.
Научници су стога посматрали како подручје око црне рупе реагује на осцилације свјетлости. Да појаснимо - електрони који убрзавају дуж снажних линија магнетног поља емитују поларизовану свјетлост. Помоћу анализе поларизације тог спектра свјетлости можемо открити снагу и оријентацију линија магнетног поља.
"Када снимимо поларизовану свјетлост врућег ужареног гаса близу црних рупа, можемо донијети закључке о структури и снази магнетних поља која прожимају проток гаса и материје којима се храни црна рупа", рекао је астрофизичар Ангело Рикарте из Центра за астрофизику Харвард и Смитсониан.
Научници су прикупили податке о поларизованој свјетлости помоћу осам различитих телескопа, а затим мапирали снажно магнетно поље које се окреће око Сгр А* и кроз облак ужарене прашине. То магнетно поље је невјероватно наликовало ономе око супермасивне црне рупе М87*.
Ово је занимљив моменат, с обзиром на то да се ове двије црне рупе у неким сегментима јако разликују. Сгр А* има око 4.3 милиона пута већу масу од Сунца и помало је успавана. М87* има масу од око 6.5 милијарди Сунца и јако је активна. Дакле, за очекивати је да простор око њих има другачију динамику. Али нема.
"Будући да обје имају јака магнетна поља, могуће да се ради о универзалној, а можда и темељној тачки оваквих система", казала је физичарка Мариафелисија Де Лаурентис са Универзитета Напуљ Федерико 2. у Италији.
Истраживање је објављено у часопису "Астрофизикал Журнал Летерс".
