Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Астрономи су открили необично масивну, густу егзопланету која доводи у питање конвенционалне идеје о томе како се формирају стеновите планете.
Названа ГЈ 523б, ова егзопланета је око 2,5 пута шира од Земље, али у тој релативно компактној величини садржи отприлике 23 пута већу масу од наше планете. Свјетови овако велики и густи понекад се називају „мега-Земље“, што је неформалан израз за необично масивне, углавном стеновите планете.
Висока густина ГЈ 523б сугерише да садржи релативно малу атмосферу, упркос томе што је довољно велика да би астрономи иначе очекивали да је акумулирала знатан гасни омотач, каже се у саопштењу Универзитета Висконсин–Медисон.
„Ово уопште нисмо очекивали. Густе планете попут ове нису неуобичајене, али су то обично мале стеновите планете сличне Земљи или Меркуру. Ова планета је два и по пута већа од Земље“, кажу научници.
ГЈ 523б је првобитно идентификована као кандидат помоћу сателита ТЕСС, који трага за периодичним падовима звездане свјетлости до којих долази кад планете пролазе испред својих звијезда. Истраживачи су наставили са посматрањима путем телескопа WИYН у Националној опсерваторији Кит Пик у Аризони, користећи спектрограф ради мјерења гравитационог дејства планете на звијезду.

Друштво
Плутону одузет статус планете
Комбинација тих посматрања показала је да ГЈ 523б има масу око 23,5 пута већу од Земљине, радијус 2,55 пута већи и густину од око 7,74 грама по кубном центиметру. Она обиђе своју звијезду за 17,75 дана. Планетарни систем је такође релативно млад, са процењеном старошћу од скоро 170 милиона година.
Тај спој величине, масе и младости представља загонетку за моделе формирања планета. Планете почињу изградњом језгара од стена и метала, која затим могу привући водоник и хелијум из диска гаса и прашине око младе звијезде. У нашем соларном систему, сматра се да су џиновске планете попут Јупитера и Сатурна почеле убрзано да акумулирају своје масивне гасне омотаче кад су њихова растућа језгра достигла отприлике 20 пута већу масу од Земљине.
ГЈ 523б већ има око 23 пута већу масу него Земља, што је преко те границе. Ипак, умјесто да се развије у свијет богат гасом, њена необично висока густина сугерише да има релативно мало гаса и да је претежно стеновита. Поставља се питање зашто је слиједила тако другачији пут.
Једна могућност је да се ГЈ 523б првобитно формирала са густом атмосфером која је касније одстрањена. Друга могућност је да је настала путем судара двије планете, стварајући већи стеновити свијет док је велики дио њихових гасних омотача избачен у свемир.

Наука и технологија
"Дословно смак свијета": Чак три велика свемирска феномена ће се одиграти 12. августа
Астрономи користе термин „мега-Земља“ више од десет година да би описали изузетно масивне стеновите свјетове, иако никада није представљао формално установљену класу егзопланета. Проналажење више примјера попут ГЈ 523б могло би помоћи да се открије да ли су ови необични свјетови ријетки изузеци или дио веће популације.
„Тешко је изводити закључке о формирању планета генерално из једног примјера. Нећемо доћи до 10.000 оваквих врло густих планета, али ако успијемо да дођемо до 20 или 30 - неке тенденције би се могле појавити“, кажу истраживачи, преноси „Спејс“.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Наука и технологија
2 седм
0
Наука и технологија
2 седм
0
Наука и технологија
3 седм
0
Наука и технологија
4 седм
0
Наука и технологија
1 д
0
Наука и технологија
1 д
0
Наука и технологија
2 д
0
Наука и технологија
2 д
0Најновије
Најчитаније
16
43
16
28
16
25
16
23
16
16
Тренутно на програму