Катастрофа на Нептуну: Телескоп „Веб“ открио трагове бурне историје планете

Истраживачи су користили овај свемирски телескоп како би испитали састав три мала унутрашња Нептунова мјесеца, Протеуса, Ларисе и Галатеје, као и његових унутрашњих прашњавих прстенова.

Откриће глинених минерала

Том приликом открили су глинене минерале какви се обично очекују дубоко у унутрашњости одређених небеских тијела у удаљеним дијеловима Сунчевог система. Познато је да ови минерали богати магнезијумом постоје на патуљастој планети Церери, која кружи у главном појасу астероида између Марса и Јупитера, као и у појединим метеоритима.

„За настанак ових минерала неопходан је дуготрајан контакт течне воде и стена“, изјавила је планетолог Рајли Дејвис, постдокторски истраживач на Универзитету Калифорније у Сан Дијегу и главна ауторка студије, пренео је Ројтерс. Она је додала да су сами мјесеци превише мали и хладни да би се такви хемијски процеси одвијали на њима, тако да је глина морала да дође са другог мјеста, из дубоке унутрашњости много већег, древног небеског тијела.

Наука и технологија

Нови кинески план подсјећа на „Армагедон“: Астероиди на мети нуклеарног оружја

Проналазак овог материјала на Нептуновим унутрашњим месецима указује на катастрофалан догађај из прошлости те планете, у којем су уништена та древна тијела, а њихова унутрашњост изложена.

„Од тих остатака касније су се поново формирали мали мјесеци и прстенови које данас видимо“, рекла је Дејвисова.

Улога Тритона у катастрофи

Истраживачи наводе да је узрочник ове катаклизме вјероватно Тритон, који је тренутно највећи Нептунов мјесец, али је раније боравио у удаљенијем дијелу Сунчевог система, у области познатој као Којперов појас. Према њиховим ријечима, негдје током прве милијарде година након настанка Сунчевог система прије око 4,5 милијарди година, у хаотичном периоду када су се велике гасовите планете још увијек помјерале ка својим садашњим орбитама, Нептунова гравитација је заробила Тритон.

Тритон је нешто већи од Плутона, још једног тела из Којперовог појаса, али је мањи од Земљиног мјесеца. Након што је заробљен, гравитационо дејство самог Тритона пореметило је првобитне Нептунове мјесеце и довело до тога да се већина њих међусобно судари. Садашњи унутрашњи Нептунови мјесеци временом су настали од дијела тако формираних остатака, указују научници.

Наука и технологија

Да ли Земља има скривени ритам катастрофа: Докази су све убједљивији

„Унутрашњост великих ледених мјесеца обично нам је трајно скривена, закопана испод дебелих слојева воденог леда и доступна само путем модела и закључивања“, навела је Дејвис, додајући да унутрашњи Нептунови мјесеци можда представљају једино мјесто у Сунчевом систему гдје може директно да се посматра тај материјал.

Шири контекст и алтернативна објашњења

Остале три велике гасовите планете, Јупитер, Сатурн и Уран, имају системе великих мјесеца који су настали око саме планете и крећу се приближно кружним путањама, у истом смјеру у којем се планета окреће око своје осе. Нептун, који се налази око 30 пута даље од Сунца него Земља, има 16 познатих мјесеца. Тритон, за који се сматра да је по саставу сличан Плутону, на својој површини има лед од азота, метана и угљен-диоксида, као и танку азотну атмосферу.

Истраживачи су навели да је још једно могуће, мада мање вјероватно, објашњење за њихова запажања то да је неко друго тело из Којперовог појаса, величине Плутона, прошло превише близу Нептуна и било разорено његовом гравитацијом.

Према ријечима Дејвисове, прича о Нептуновим месецима нас подсјећа на то да Сунчев систем има бурну историју.

„То је упечатљив примјер како један случајан догађај може из темеља да измени архитектуру планетарног система“, закључила је Дејвис.

(спутник србија)