У Хрватској са банкомата извучено 250.000 евра

Још није потпуно јасно да ли је ријеч о нападу лажним представљањем централног система (host spoofing) или нападу „црном кутијом“ (black box), али је банка у сваком случају остала без готово четврт милиона евра. Све се догодило почетком марта прошле године, када је банка пријавила нестанак новца.

Банкомати у Хрватској до сада су углавном били на мети крадљиваца који су за њихово обијање користили различите врсте експлозива.

Како су разоткривени лопови?

Током полицијског увиђаја истражитељи су у самом банкомату пронашли електронски уређај који је био повезан са његовим инсталацијама. Други дио уређаја, за који се вјерује да је такође кориштен у нападу, пронађен је у оближњој канти за смеће.

Истражитељи су затим почели да анализирају снимке видео-надзора. Убрзо је успостављена и међународна полицијска сарадња посредством Европола и Интерпола. Пошто је било очигледно да је ријеч о међународној криминалној мрежи, на тај начин дошло се до корисних информација.

У међувремену су прегледани и уређаји који су били постављени у банкомату како би био хакован и како би нападачи дошли до новца. Према информацијама „Индекса“, у Хрватској је ухапшен само један члан овог криминалног ланца. Ријеч је о држављанину Венецуеле, али је истрагом обухваћено још неколико његових сународника.

За сада није потврђено да ли је украдени новац пронађен.

Ометали рад банкомата

Напад лажним представљањем централног система усмјерен је на комуникацију између банкомата и централног система банке или система за обраду картичних трансакција који одобрава исплату новца.

Банкомат приликом сваке трансакције шаље захтјев за одобрење и чека одговор да ли смије исплатити готовину. Нападач се убацује у ту комуникацију и пресреће, мијења или замјењује одговор банке.

Тако се, на примјер, порука о одбијању трансакције може промијенити у лажно одобрење. У другој варијанти захтјев банкомата уопште не стиже до легитимног система, већ се нападачев уређај представља као систем банке и шаље наредбу за исплату.

Банкомат тада вјерује да је трансакција уредно одобрена, иако банка није дала сагласност, нити је одговарајући износ нужно скинут са неког рачуна.

Напад „црном кутијом“ функционише другачије.

Шта је заправо „црна кутија“?

Нападачи најчешће физички отворе или оштете кућиште банкомата како би дошли до каблова и електронских компоненти повезаних са модулом за исплату новчаница. На њега прикључују властити уређај, такозвану црну кутију, која директно шаље наредбе за избацивање готовине.

Такав напад припада групи напада познатих као присилно пражњење банкомата (jackpotting), чији је циљ да банкомат избаци већи дио или сав новац из касета.

За разлику од напада лажним представљањем централног система, у којем се банкомат обмањује лажним одобрењем, код напада црном кутијом уобичајени рачунарски и систем за одобравање трансакција углавном се потпуно заобилазе.

Назив „црна кутија“ не односи се нужно на изглед уређаја. Ријеч је о општем називу за неовлаштени спољни уређај којим нападачи покушавају да преузму контролу над модулом за исплату новца.

Оба начина напада разликују се од крађе података са картице, познате као скиминг (skimming), јер њихов примарни циљ није крађа података са картице и ПИН-а, већ директно изазивање неовлаштене исплате готовине.

(Ана Раић/Индекс)