И Кршко у проблему због ниског водостаја

Из управе електране наводе да за сада и даље ради пуним капацитетом уз коришћење расхладних торњева.

НЕК је обавестила надлежне институције да се приближава ситуацији у којој би, због ограничења у вези са заштитом животне средине, било потребно смањење снаге реактора, док би у случају погоршања услова могло да дође и до потпуног заустављања електране, преноси Радио-телевизија Словеније (РТВ СЛО).

Електрана, која се налази у близини границе са Хрватском, тренутно ради пуном снагом, а прилагођавање рада врши се због хидролошких услова на Сави, чији су протоци смањени услед недостатка падавина.

У НЕК-у наводе да је температура Саве тренутно нешто нижа него током најизраженијих топлотних таласа претходних недјеља, што повољно утиче на услове хлађења.

Електрана користи систем расхладних торњева за додатно хлађење у трећем расхладном кругу како би испунила еколошка ограничења током периода ниског водостаја и високих температура воде.

Према прописима о заштити животне средине, просјечна дневна температура Саве не смије да прелази 28 степени на мјесту потпуног мијешања у слапишту Хидроелектране Брежице, док дневни пораст температуре речне воде не смије да буде већи од три степена, преноси Танјуг.

Према посљедњим подацима НЕК-а, температура Саве на тој локацији износи 24,6 степени, док је тренутни дневни пораст температуре воде 2,6 степени.

Предсједник управе НЕК-а Горазд Пфаифер изјавио је за Радио Словенија да постоји могућност смањења производње, док би најнеповољнији сценарио био искључење електране са електроенергетске мреже.

Према његовим ријечима, евентуално заустављање електране одвијало би се постепено и трајало би око недјељу дана, док би поновно покретање до пуне снаге захтијевало један до два дана.

Обустава рада НЕК-а значила би губитак производње од око 700 мегават-сати електричне енергије дневно.

НЕ Кршко је једина нуклеарна електрана у Словенији и има један реактор са бруто електричном снагом од 730 мегавата. Електрана годишње производи око 5.700 гигават-сати електричне енергије, покривајући приближно 20 одсто потреба Словеније и око 16 одсто потреба Хрватске.